Нова кућа – нови почетак! Мали Михајло (1) Мијатовић, сањао и досањао свој нови дом!

Нашу причу о породици Мијатовић, коју смо објавили пролетос, завршили смо сликом најмлађег члана ове осмочлане породице, како спава на ћошку у једном од два расположива кревета и у полушали написали, да можда Михајло сања снове о новој кући.

Захваљујући армији наших донатора великог срца, снови су се остварили и брже него што су намучени Михајлови родитељи Перица и Тања то и очекивали. Када је у питању добробит наших најмлађих, нема шале. Уосталом, то је оно што краси наш рад и на шта смо најпоноснији. Брзо и ефикасно решавање животних проблема вишедетних породица.

Доста је лакше. Осећа се већ то у ових пар месеци од како смо изашли оданде и ушли у нову кућу. Милици је долазило пар пута друштво из школе. Никад срећнију је нисам видела. Нико их више не зеза као тамо, да неће да се друже јер су сиромашни и живе у две собе – увела нас је у разговор мајка Тања, а на лицу јој се видело да јој ова промена на боље већ прија.

Некад и сад

Уместо бубашваба, мишева и буђи, нова кућа је сада пуна играчака, гардеробе и осталих поклона, пристиглих након огромне и веома успешне кампање коју смо покренули за лепше детињство најмлађих Мијатовића. Све је то измамило осмехе на лицима Михајлове браће и сестара, Милице (11) Горана и Гордане (10), Јелене (6) и Зорана (3), и које не скидају од како су се уселили у нову кућу, како смо то сазнали из прве руке. Загрљаји браће и сестара, сада су још чвршћи него прошлог пута. Небројено је разлога за тако нешто.

Некад и сад

Има свако своју собу, може друштво да им долази. Једноставно све можемо да кренемо из почетка, јер тамо нисмо ништа имали. Само црнило и туга из дана у дан нас је прекривала. Беспомоћно смо се сви осећали, а најтеже је нас као родитеље то погађало – присећала се са муком Тања, живота у изнајмљеним собама. Ружна прошлост, коју су већ потиснули из сећања.

Некад и сад

Како и да не потисну, јер не каже се за џабе, да се човек брзо на добро навикне, а нова кућа коју смо обезбедили за Мијатовиће, стварно је добра. У селу Босут смо је пронашли. Има све што је потребно за нормално одрастање ове изморене дечице.

Иначе цело имање се још састоји и од помоћне гараже, радионице, велике гараже за пољопривредне машине, штале за стоку и амбара за кукуруз. Осим свега тога, готово цело покућство и потребна бела техника је остављена од стране претходних власника, па је нама преостало само још да докупимо једну веш машину. За све наведено издвојили смо 5.407.255 динара.

Лепше је овде све. Срећна сам и што ми је неко дошао у посету, али и што нема више мишева. Имамо и пуно играчака, које су нам људи доносили, па се сада сви заједно играмо  – радосна је била и мала Милица.

Некад и сад

Заслужила је уосталом ова скромна и вредна девојчица, све ово лепо што јој се сада дешава. Наставиће да помаже мами и тати, и да плете каишеве за обућу. И даље ће то представљати  један редовни вид прихода за ову породицу. Ипак, сматрамо да једна једанаестогодишња девојчица треба да ужива у детињству, кроз дружење са својим вршњацима, уместо што од малих ногу мора да ради. Стварност је другачија. Свесна и савесна је Милица, зна да ако већ може, да треба да помогне својим родитељима.

Није ни ситдљиви дечкић Горан, скривао своје задовољство. Позвао је добре људе да му купе нову кућу, како би имао где да позове своје другаре и добри људи су то и учинили.

Јесте, све је урађено како сам пожелео. Најавили су ми се другари да ће ми доћи у посету – климао је потврдно главом Горан, на наше питање да ли се све остварило што је зажелео од нас.

Некад и сад

За крај ту је и торта са логом наше организације, упућена нашим највернијим донаторима, који су били чврсто решени да промене живот Мијатовићима.

Неколицина њих се посебно истакла својим већим донацијама: Срби у Кини, Мирјана С. из Америке, Јован М. из Немачке, Слободан Р. из Швајцарске, Приватно предузеће за Испитивање (Србија), Предраг Ерић из Србије, Tehnounion Exim (Србија), Радуловић ГИ (Србија), али и неколико догађаја је организовано наменски као подршка овом пројекту (Троја из блока у Руми, Хајдучке игре из блока у Клагенфурту, Фифа из блока у Сремској Митровици, Дружење из блока у Цириху).

Хвала од срца свим добрим људима у име породице Мијатовић!