Обезбеђена дрва за Радоње

Драгиша Радоња има петоро дјеце. Син Младен, 1997 годиште је најстарији па онда кћерке Тања 1998, Сања 2000, па Милош 2002 и Његош 2009. Сви, осим малог Његоша иду у школу и возаре неколико километара што их не спречава да буду добри ђаци. Старији пазе на млађе и тиме доста олакшавају родитељима. Породица Радоња живи у Брезовицама (општина Пале) у туђој кући за коју плаћају кирију од 150 КМ. Њихово имање је на линији разграничења и самим тим тотално разрушено и неусловно за било какав повратак. Драгиша је незапослен али као и већина на овим просторима издржава порорицу радећи свугдје и свашта. Код њих смо били у посјети у оквиру наше божићне акције кад су и по први пут сазнали за нашу хуманитарну организацију. Драгиша је и ове године успио опремити дјецу за школу, купити зимницу и подмирити свакодневне потребе своје породице. Међутим никако није могао довољно зарадити да купи дрва за зиму. Ишао је у Општину, у Центар за социјални рад али су га свугдје одбили јер је општинска каса празна. Тада се сјетио нас и назвао ме са молбом да им помогнемо купити дрва. „Ви сте ми задња нада ако ми ни ви не помогнете мораћу ићи у шуму у крађу. Не могу дозволити да ми се дјеца мрзну“. Нажалост и зима је уранила па је тада већ први снијег пао што га је додатно притискало да пожури. Захваљујући свим нашим донаторима успјели смо купити малим Радоњама 10 метара дрва. Приликом моје посјете сам на лицу мјеста могла видјети учинак сложне породице. Малени су сви изашли помоћи мајци Биљани у слагању дрва. Чак је и Његош изашао по том лијепом дану. Драгиша је наравно опет био одсутан радећи негдје и сва брига о кући и дјеци је опет пала на Биљану. Дрва су током тог сунчаног викенда исцјепана, […]

Драгиша Радоња има петоро дјеце. Син Младен, 1997 годиште је најстарији па онда кћерке Тања 1998, Сања 2000, па Милош 2002 и Његош 2009. Сви, осим малог Његоша иду у школу и возаре неколико километара што их не спречава да буду добри ђаци. Старији пазе на млађе и тиме доста олакшавају родитељима.

Породица Радоња живи у Брезовицама (општина Пале) у туђој кући за коју плаћају кирију од 150 КМ. Њихово имање је на линији разграничења и самим тим тотално разрушено и неусловно за било какав повратак. Драгиша је незапослен али као и већина на овим просторима издржава порорицу радећи свугдје и свашта. Код њих смо били у посјети у оквиру наше божићне акције кад су и по први пут сазнали за нашу хуманитарну организацију. Драгиша је и ове године успио опремити дјецу за школу, купити зимницу и подмирити свакодневне потребе своје породице. Међутим никако није могао довољно зарадити да купи дрва за зиму. Ишао је у Општину, у Центар за социјални рад али су га свугдје одбили јер је општинска каса празна. Тада се сјетио нас и назвао ме са молбом да им помогнемо купити дрва. „Ви сте ми задња нада ако ми ни ви не помогнете мораћу ићи у шуму у крађу. Не могу дозволити да ми се дјеца мрзну“. Нажалост и зима је уранила па је тада већ први снијег пао што га је додатно притискало да пожури.

Захваљујући свим нашим донаторима успјели смо купити малим Радоњама 10 метара дрва. Приликом моје посјете сам на лицу мјеста могла видјети учинак сложне породице. Малени су сви изашли помоћи мајци Биљани у слагању дрва. Чак је и Његош изашао по том лијепом дану. Драгиша је наравно опет био одсутан радећи негдје и сва брига о кући и дјеци је опет пала на Биљану. Дрва су током тог сунчаног викенда исцјепана, превезена и сложена. Иако су обоје млади, они су јако вриједни и одговорни родитељи који једноставно у овим временима немају могућности да нешто више својој дјеци обезбједе и који нажалост морају понекад и молити да би им дјеца имала основно. Свијесни своје позиције захваљују се пуно на помоћи и постојању ове организације која је у овом случају њима била задња нада.

Слични чланци