Опстанак народа у Глини, након земљотреса је доведен у питање – oбезбеђивањем нове помоћи за пострадале, не миримо се са том чињеницом!

Покољи, прогони, немаштина, па на све то и земљотреси. Тако отприлике иде след историјских догађаја за наш народ са подручја Глине и околних села. Иако је главни земљотрес протутњао туда почетком 2021. године, и даље се јавља, додуше нешто слабијег интезитета. Чисто да сломи и оне најжилавије који су и даље на својим рушевинама, да их подстакне да оставе све и оду, било где, само што даље од те чемерне Глине. Јадно је и страдално то подручје одувек било. На сав људски фактор, накалемила се и ова природна катастрофа, вероватно да истресе сав бес из себе. А можда се и заситила земља од суза и јецаја напуштених Срба…

Прогнозе са терена су застрашујуће. Већ у наредних десетак до петнаест година, можда будемо живи сведоци гашења српског имена са овог дела Баније. Често се и сами запитамо, који ли су то мотиви више и снага која и даље постоји у нама, да не губимо наду и да и даље верујемо да ће доћи до неког епског преокрета и да ће наш народ преживети све ове недаће? Претпостављамо да се одговор наметне сам по себи, након што посетимо све те страдалне породице.

Овај пут смо притекли у помоћ породицама, којима је био неопходан претежно грађевински материјал, како би санирали или изградили поново своје домове. Пет породица, које броје укупно десеторо деце, добило је помоћ у вредности од 17.000 евра.

У самој Глини, прва породица коју смо посетили, били су Живковићи. Отац Никола, мајка Славица и ћеркица Хелена (7). Породица је добила кућу на коришћење, која иначе није била у најсјајнијем стању, а земљотрес је додатно погоршао ствари. Кров је претрпео највећа оштећења, тако да смо им обезбедили материјал за реконструкцију крова. Отац Никола је веома спретно и умешно већ одрадио све неопходне репарације, тако да смо се и сами уверили у то на лицу места. Издвојено је 2.000 евра за набавку материјала.

Мајске пољане су нажалост постале преко ноћи познате у целом региону. Ту је отприлике и био епицентар земљотреса, тако да је становништво тог краја претрпело највећу материјалну штету. Ми смо посетили породицу Бјелајац. Имали смо прилику да се уверимо како је једна честита породица остала преко ноћи без ичега. Међутим, нису дозволили да их то у потпуности сломи. Родитељи Борислав и Драгана, заједно са сином Зораном (20), ћерком Тамаром (17), и Бориславовим родитељима, кренули су да се дижу из пепела. У вредности од 5.000 евра, обезбедили смо им блокове, које су искористили за изградњу једног мањег објекта, који ће користити као свој дом до даљњег.

Породицу Петровић у Брезовом Пољу, затичемо у јеку радова. Раде вредни Петровићи на све стране, око стоке, обрађују земљу, а паралелно граде на свом имању и нову кућу. Постојећа је напукла, а земљотрес је покренуо клизиште и није више безбедна за живот. То нам говори и налепница са црвеном ознаком, којом је кућа обележена. Међутим, родитељи Дејан и Сања, са ћеркама Дејаном (16) и Вањом (13), немају другу опцију, него да бораве у тој кући, док се нова не сагради. Решили су да остану, поред свега што им се десило. Одлучни у тој намери, сада граде већу и знатно стабилнију и чвршћу кућу, којој ни неки евентуални будући земљотреси, неће моћи ништа. Ми смо им помогли набавком блокова, у вредности од 3.500 евра, које су искористили већ да подигну горњи део спрата. Имају још доста посла до самог усељења, али не сумњамо да ће успети, с обзиром да се ради о изузетно вредној породици.

Још једну породицу смо посетили у истом селу. Јовићи, родитељи Драган и Мирослава и деца Данијел (14) и Дејана (11), такође, имају у плану да граде на свом имању нову кућу. Стара кућа је била у лошем стању и пре земљотреса, а након тога је постала небезбедна за живот. Испоручен је грађевински материјал у виду блокова и арматуре за градњу куће. Вредност донације износи 3.500 евра.

Последња породица којој је обезбеђена помоћ, била је породица Вујаклија из места Дабрина. Родитељи Бранко и Драгана уз доста потешкоћа одгајају малишане Бранислава (8), Драгана (5) и Горана (4). Услови живота ни пре, а ни после земљотреса им се нису много разликовали, барем када је реч о породичној кући. Дрвена кућа, једва одолева зубу времена. Сада је и она претрпела знатна оштећења, да се у њој више не може боравити. Нажалост, контејнер који су добили за становање је скучен, и нема могућности да сви чланови породице ту бораве, тако да су принуђени да користе и даље стару кућу. На сву ту несрећу која их је задесила, мали Бранислав је пре неколико месеци пао под трактор и једва остао жив. Ипак породица Вујаклија је имала и мало среће у свој својој несрећи, да дође на списак УНХЦР-а, који им је финансирао изградњу куће, која се убрзо приводи крају. Ми смо замољени да обезбедимо најосновније покућство у виду угаоне гарнитуре, три дечија кревета, шпорета, фрижидера и кухиње, како би могли несметано да се уселе у свој нови дом. Издвојили смо 3.000 евра у ту сврху.

Главна подршка, како нама у реализацији планиране помоћи, тако и свом том настрадалом народу јесте свештенство Епархије горњокарловачке. Сјајном координацијом, успевамо већ дужи низ година да помажемо најугроженије породице широм eпархије, а посебно је то дошло до изражаја након поменутог земљотреса. Наша дугогодишња сарадња је између осталог била повод, да посетимо и Његово Преосвештенство епископа Герасима у седишту eпархије у Карловцу.

Нећемо се помирити ни са утицајем људског, а ни природног фактора на опстанак нашег народа. Докле се год има коме помоћи, бићемо присутни. Основали смо ову организацију са циљем да спречимо изумирање српског народа и помогнемо онима који су одлучили да опстану тамо где су им корени, тако да од тих принципа нећемо одступити. Последице земљотреса су итекако видљиве и након више од годину дана. Mи ћемо свакако наставити са пружањем помоћи пострадалима, а паралелно ћемо и константно указивати на проблеме са којима се народ на том подручју суочава.