Оштећеног слуха, мајка Милена сама подиже четворо деце и нада се да ће неко имати слуха за њене животне муке!

Велико дуговање за струју, куповина дрва за огрев на рате, позајмљивање новца да би њена деца као и сва друга ишла на излет са школом, немогућност да се купи слушни апарат који полако губи своју функцију и огромна неизвесност како прехранити и обући тих четворо малишана, само су део брига које притискају нејаку, али одважну мајку Милену Јамину. 

Брачни проблеми, натерали су Милену да се одсели из Обреновца и потражи мир са Михајлом (10), Машом (8) и близнакињама Јеленом и Саром (5) Ковачевић у Кулпину код Бачког Петровца, где се уселила у кућу коју је наследила од деде. 

Подједнако Милену оптерећују и здравствени и егзистенцијални проблеми, мада се са здравственим лакше бори, јер то опетрећује лично њу, а немаштина удара директно на децу.

Носим слушни апарат, али већ му је истекао рок употребе, па се извињавам унапред ако вас мало лошије разумем и чујем – започела је разговор са нама Милена уз потешкоће и додала:

Додатно ми пареза лица отежава комуникацију, са тим се патим већ неко време. Ишла сам мало на неке терапије док смо били у Обреновцу, али није било довољно. Имам проблема и са вратом, морам на операцију, али ни то не знам кад ћу, јер нема ко да буде са децом, ни да их чува. Све одлажем, а не знам до кад – појаснила нам је ближе своје здравствено стање Милена.

Дечица сјајна, уредна, вредна, пристојна, али се виде на њима све тешкоће које заједно са мајком проживљавају, откако су били приморани да се преселе у Кулпин. 

Они су сјајни. Све ме слушају, стварно су добра деца и добри су и у школи. Стварно немам никаквих мука са њима. Највећа мука је што немам да им пружим живот какав би требало да имају – оставила нас је без текста Милена, када је искрено и кроз сузе рекла, шта јој најтеже пада. 

Ми мами помажемо да прави палачинке и заједно мажемо палачинке – надовезале су се на мамине похвалне речи близнакиње Јелена и Сара, како оне помажу мами и мало нас на тренутак орасположиле.

Било је добрих људи и у Обреновцу и овде у Кулпину, који су знали да се нађу Милени и једнократно помогну. 

У Обреновцу ми је било донекле лакше, јер сам успевала и неки повремени посао да нађем, а из организације „СОС Дечија села“ су ми дали неколико кревета, намирнице и плаћали понеку здравствену услугу. Једна фина докторка из Обреновца ми је редовно давала ствари за децу, што ми је много значило. У Кулпину се још увек тешко сналазим. Мада су се и овде добри људи организовали, па су нам урадили купатило, купили кухињу, поклонили пар кока носиља, али су ме из општине одбили за дечији додатак, који сам имала док смо били у Обреновцу. Колико год то било скромно примање, много ми је значило, а сад ни то немамо – додала је Милена.

Шта би ми могли да урадимо за ову намучену жену и њене анђелчиће, била је следећа тема за разговор. 

Да се уведе грејање, то ми је најбитније. Грејали смо се прошлу зиму на пар грејалица, што нам додатно увећава дуговање за струју, које не знам да ли ћу икако моћи да платим. Тако да би нам баш олакшали, ако би нам око грејања помогли. Осим тога, ПВЦ столарија би требала да се промени и да се уреди под у овој једној соби, која није оспособљена још увек. Кров на једном месту мало прокишњава, мислим да није много, али не разумем се баш – навела је недостатке које би требало решити, а тичу се стамбеног простора.

Недостатак редовних примања, као што смо већ поменули, је можда и већи проблем за ову породицу.

Незгодно ми је било какав посао да тражим, кад нема нико око деце да ми помогне, ни да их причува. Размишљала сам неки пластеник да поставим ту, па да производим цвеће или воће и тако да се издржавамо, а да опет будем код куће због њих – разматрала је Милена наглас неке од опција, како би могла нешто додатно да приходује.

Свети Василије Острошки је слава наше организације, али и слава ове породице. Надамо се да ћемо молитвама Светог Василија Острошког успешно помоћи Милени и њеној дечици, али и да ће се наћи неко дуготрајно решење, које ће им омогућити да имају редовна примања и донекле мирнији живот. 

Посебно упућујемо позив свим нашим донаторима, пријатељима организације, али и људима великог срца да и директно помогну Михајлу, Маши, Јелени и Сари, тако што ће им омогућити да не оскудевају у основним животним потребама и да имају све што је потребно за нормално одрастање и школовање.