Овакве породице сачуваће Српство – породица Адамовић са десеторо деце!
Време је такво да је тешко издржавати једно или двоје деце, а камоли десеторо. Довољно је само замислити десет рођендана, десет родитељских састанака, екскурзија, дванаест доручака, ручкова и вечера. Упознајте Срђана и Милијану, успешне стоматологе из Бачке Паланке и још успешније родитеље десет сјајних малишана!
Упознали су се као бруцоши на београдском Стоматолошком факултету, а њихова другарска љубав добила је крајем студија вишу димензију, када су се венчали. Кажу да су одувек маштали о великој породици, тако да им је свако дете било благослов које је пратила бескрајна љубав и срећа.
Ја им свако јутро викнем диж’ се војско. Кад већ више нема одласка у војску, ја ћу им бити командир – каже кроз осмех мајка Милијана набрајајући нам имена деце, Димитрија (17), Јовану (16), Лазара (15), Ану (14), Недељка (13), Николу (10), Ђурђију (8), Јована (6), Саву (5) и Теодора (4).
Још као студенти осетили су шта значи предати све у руке Божије јер за формирање многодетне породице потребно је имати љубави, храбрости и вере. За такве супружнике деца нису терет, а они се, како одмичу године брака, све више воле.
Срђан је моја највећа подршка. Да ми није било њега, не бих издржала све те ноћи док сам рађала десеторо деце. Ми заиста верујемо у оно што пише у Светом писму: Иштите најпре царство Небеско, а остало ће вам се придодати – додаје Милијана.
Адамовићи имају приватну ординацију у центру Бачке Паланке и за кратко време постали су једни од омиљенијих стоматолога у том граду. Мада по природи врло благ, Срђан је добио надимак „мучитељ хришћана” јер ономе на зубарској столици често тако изгледа.
Нашу струку доживљавам као Божији дар с примарним мотивом да помогнемо људима, а не да зарадимо велики новац. Увек ми тешко пада некоме да наплатим, али морамо од нечега живети. Нећу крити да нам добро иде и да зарађујемо довољно да издржавамо породицу и да платимо кирију и текуће дажбине – прича Срђан.
Да би успели све да постигну, у овако бројној породици мора да постоји добра организација, али и солидарност. Старија деца често и радо помажу како родитељима, тако и млађима у свакодневним обавезама од спремања и кувања, до домаћих задатака и учења. Док једни уче, други помажу по кући, трећи раде домаћи, најмлађи се играју…
Ми покушавамо да испратимо све како не би било неких пропуста. Све су то вредна деца, имају своја интересовања, баве се спортом и другим ваннаставним активностима. Настојимо као родитељи да их упутимо на прави смер. Највећа радост им је одлазак недељом на литургију и молимо Бога да тако заувек остане – наставља отац.
Ова вредна породица пуна је духа и позитивне енергије, никада се не жале збох многих одрицања која су имали. Увек су спремни за шалу и радо препричавају анегдоте из свог живота.
Кад смо добили пето дете, један монах нам је у шали рекао да нам треба аутобус и ево, сада нам стварно треба један мини аутобус да бисмо могли да функционишемо. Једном, када смо били на свадби, збунио се конобар кад су сва деца кренула за један сто викнувши да не могу сва деца са свадбе за исти сто. Просто није могао да поверује да су свих десеторо наша деца – препричава српска хероина Милијана.
Адамовићи живе у двособном стану који изнајмљују. Немају решено стамбено питање и оно је, како кажу, њихов крст. То, нажалост, није лако решиво с обзиром на мањак плацева и доста високу цену квадрата у Бачкој Паланци за коју су везани послом. Постоји добра воља с неколико страна да се то питање реши, али још није пронађено адекватно решење. С истим циљем породицу су посетили и представници Хуманитарне организације Срби за Србе.
Постоји неколико модалитета како да се реши њихово стамбено питање, али, нажалост, није све у домену могућности наше организације. Имаћемо их у виду с надом да ће се отворити неки пут у времену пред нама, па ћемо их подржати. Најмање што можемо као друштво да учинимо јесте управо да будемо од помоћи оваквим дивним породицама – истакла је Светлана Свобода из организације Срби за Србе.
На крају разговора, поручили су:
Надамо се да ће ова наша прича охрабрити многе младе људе. Иначе, познајемо још доста вишедетних породица, све успешни људи и интелектуалци.
Осмех, лепота, честитост и храброст породице Адамовић одлике су на којима сигурно треба да почива српски народ, посебно данас када су овакве породице постале права реткост. Надамо се да ће бити прилике да им помогнемо, а сви који желе да нам помогну у мисији пружања подршке вишечланим породицама могу то учинити на следеће начине:
