Почело зидање филмског Хиландара

У оквиру припрема за филм Отац, први историјски играни филм о Светом  Сави, почеле су и прве консултације у вези са захтевном сценографијом овог знaчајног историјског филма. У просторијама продукцијске куће Опет&Опет са продуцентима и Миодрагом Мишком Стевановићем, искусним директором великог броја филмских копродукција, сусрели су се један од чланова стручног савета филма “Отац”, главни архитекта обнове Хиландара, проф.др. Мирко Ковачевић, прослављени српски сценограф, добитник награда Француске и Европске филмске академије, Цезар и Феликс, Миљен Крека Кљаковић. Највећи део радње филма, која се дешава на прелазу из XII у XIII век, одвија се на Светој Гори и тиче се управо подизања манастира Хиландара, који ће за потребе филма Отац морати да се изнова „зида“, наравно на алтернативној, филмској локацији. У живој и креативној размени идеја, постављени су темељи за креирање што аутентичније филмске сценографије, која би задовољила највише професионалне стандарде, незаобилазне у овако захтевном пројекту. Професор Ковачевић је указао на  две врсте извора на основу којих се може извршити реконструкција Хиландара- остатке на лицу места, западни део манастирског комплекса који је у потпуности био очуван, и у темељима сачуван и касније дозидан источни део, као и на писане изворе – углавном житијске текстове.Скицирана је базична поставка будућег филмског Хиландара – изглед манастирског комплекса у различитим фазама, од допола срушеног, запустелог црквишта, преко обнове цркве и зидина, до блиставе лавре са два пирга и конацима. Као посебно инспиративни показали су се  детаљи као што су у црно обојени зидови дела монашких келија, натписи и цртежи црвеном бојом на каменом зиду пирга,  једанаест метара високе зидине тадашњег Хиландара, које су омогућавале одбрану од у то време врло активних-  гусара.За професора Ковачевића, филм у коме Хиландар игра једну од главних улога, значи афирмацију наше градитељске баштине којом се он, као професор средњовековне архитектуре читавог свог живота бавио,  a од посебног je значаја то […]

У оквиру припрема за филм Отац, први историјски играни филм о Светом  Сави, почеле су и прве консултације у вези са захтевном сценографијом овог знaчајног историјског филма. У просторијама продукцијске куће Опет&Опет са продуцентима и Миодрагом Мишком Стевановићем, искусним директором великог броја филмских копродукција, сусрели су се један од чланова стручног савета филма “Отац”, главни архитекта обнове Хиландара, проф.др. Мирко Ковачевић, прослављени српски сценограф, добитник награда Француске и Европске филмске академије, Цезар и Феликс, Миљен Крека Кљаковић.

https://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/Vesti/2014/film-otac2.jpgНајвећи део радње филма, која се дешава на прелазу из XII у XIII век, одвија се на Светој Гори и тиче се управо подизања манастира Хиландара, који ће за потребе филма Отац морати да се изнова „зида“, наравно на алтернативној, филмској локацији. https://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/Vesti/2014/film-otac3.jpgУ живој и креативној размени идеја, постављени су темељи за креирање што аутентичније филмске сценографије, која би задовољила највише професионалне стандарде, незаобилазне у овако захтевном пројекту. Професор Ковачевић је указао на  две врсте извора на основу којих се може извршити реконструкција Хиландара- остатке на лицу места, западни део манастирског комплекса који је у потпуности био очуван, и у темељима сачуван и касније дозидан источни део, као и на писане изворе – углавном житијске текстове.Скицирана је базична поставка будућег филмског Хиландара – изглед манастирског комплекса у различитим фазама, од допола срушеног, запустелог црквишта, преко обнове цркве и зидина, до блиставе лавре са два пирга и конацима. Као посебно инспиративни показали су се  детаљи као што су у црно обојени зидови дела монашких келија, натписи и цртежи црвеном бојом на каменом зиду пирга,  једанаест метара високе зидине тадашњег Хиландара, које су омогућавале одбрану од у то време врло активних-  гусара.https://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/Vesti/2014/film-otac4.jpgЗа професора Ковачевића, филм у коме Хиландар игра једну од главних улога, значи афирмацију наше градитељске баштине којом се он, као професор средњовековне архитектуре читавог свог живота бавио,  a од посебног je значаја то што таква афирмација долази од великог броја људи који су у пројекат укључени. Као гледаoца,  радовало би га да види управо саму изградњу Хиландара, како је тих стотину или две стотине зидара под будним оком Светог Саве, у врло кратком временском року, дозидало затечени манастир, али и сцене смрти Стефана Немање, и мироточења светих моштију, тренутке у којима се окупља цела Света Гора и који се до данас у монашкој републици памте као важни и велики догађаји.Господин Кљаковић открио нам је да су га домаћој филмској продукцији, у којој га дуго није било, привукле велика прича и велика тема филма Отац.  “Волим историјске приче, а ово је епоха о којој знамо и не знамо, и која представља изазов за аутора. Свака епоха је сама по себи занимљива, а посебно она у којој је настајао Хиландар”. На питање какве изазове очекује у поређењу са ранијим искуством на историјским спектаклима – зидањем велике готске катедрале на пример у код нас често репризираним “Стубовима земље”, или читавих градских четврти, села и мањих градова у филмовима на којима је радио, Крека каже: “Никада не знамо шта нас очекује у домаћим условима. Биће веома захтевно, трудићемо се да буде што веродостојније и са што мање буде дигиталних ефеката. Волео бих да се што више уради, али то зависи од новца.  Да би се изградило све што је потребно за један овакав пројекат, који је врло важан за све нас, потребно га је прилично.”У очекивању склапања међународних копродукционих уговора, пре свега на релацији Београд – Москва – Берлин,  радови на филму о светим оснивачима српске цркве и државе, Сави и Симеону,  улазе у нову фазу. https://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/Vesti/2014/film-otac5.jpg

Први играни филм о Светом Сави и Светом Симеону Рад на реализовању филмског пројекта ОТАЦ као први копродуценти су предузели Фондација за унапређивање и ширење хришћанске православне и националне српскекултуре “’НАСЛЕЂЕ ОТАЦА“’ (оснивачи су Срби из Берлина и Београда) и нова продукцијска кућа “’ОПЕТ & ОПЕТ“’ из Београда, уз благослов и подршку братства Манастира Хиландара.Могло би се рећи да се успоставља консензус о непроцењивој важности обраде ове велике теме из српске историје, баш данас, у времену српске свеколике кризе.О самом пројекту, фондацији и продукцијској кући можете се информисати на следећим интернет странама:-    Званична страна филма ОТАЦ  http://film-otac.com/rs/ –    Фондације НАСЛЕЂЕ ОТАЦА http://www.nasledjeotaca.org/ –    Званична страна продукцијске куће ОПЕТ&ОПЕТ http://opetiopet.com/rs/ –    Facebook страница www.facebook.com/FilmOtac –    Twitter налог https://twitter.com/FilmOTAC Сценаристи: – Ђакон Ненад Илић- Владимир ПетровићСтручни савет филма:– Архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландара- др Срђан Пириватрић, истраживач-сарадник у Византолошком институту САНУ- др Александра Павићевић, виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ- др Милан Радујко, научни сарадник у Институту за историју уметности Филозофског факултета у Београду- мр Виктор Савић, истраживач-сарадник у Институту за српски језик САНУ- проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара