Под Грмечом – у посјети породици Карановић из Јелашиноваца код Лушци Паланке

На територији Федерације Босне и Херцеговине, надомак Санског Моста, налази се Лушци Паланка, смјештена на планинским висоравнима Грмеча.

Шетајући кроз Лушци Паланку пажњу одузимају напуштене рушевине, оронуле куће, те зграде које су биле у функцији прије рата.



Некада је то био крај настањен претежно Србима, коју су живјели од пољопривреде, бавећи се свим пољопривредним и шумским пословима, док је сада остало јако мало српских породица. Једна од њих је породица Карановић.

Њу чине отац Милорад и мајка Милка заједно са својих шесторо дјеце, сином Немањом (18), те ћеркама Николином (16), Божаном (14), Милицом (13), Миленом (10), и најмлађом Бојаном (4).



Породица живи у засеоку Јелашиновци и до њих се долази врло тешко, макадамом дугим више од десет километара.



Карановићи су породица чија је кућа била срушена током рата, а уз помоћ хуманих људи, добили су донацију у виду материјала уз коју су успјели да израде купатило те бар мало побољшају услове за живот.

Имају око 20 дунума шуме, те 70 дунума обрадиве земље на којој узгајају животиње и саде башту, а од стоке посједују десет оваца, једну краву, коња и пчеле.



Њих живот није мазио, а поред тешке и трагичне судбине која их је задесила никада нису посустали. Отац Милорад који се сваког дана мукотрпно труди да издржава своју породицу, те да им обезбиједи што боље услове није занемарио образовање своје дјеце, па већина средстава одлази на школовање најстарије ћерке Николине која похађа средњу школу у Бања Луци.

Карановићима је неопходна помоћ у виду фрезе, косе, приколице, плуга, а понајвише трактора који би им омогућио да обрађују земљу и повећају сточни фонд.



С тога позивамо све хумане људе широм свијета да се прикључе акцији помоћи породици Карановић, и опстанку нашег народа на овим просторима, те на тај начин им помогну и обезбиједе боље услове за даљи живот.

Ако нећемо ми притрчати у помоћ, ко ће?!