Подршка заборављеним крајишницима – завршена јесења акција испоруке помоћи широм Крајине!
Док год постоји и трунка наде у оживљавање простора некадашње Крајине, на којима и даље оре своје њиве наш народ, улагаћемо максимални труд, да ту њихову одлучност подржимо до крајњих граница.
На делу смо показали све оно што смо и замислили, тако да је успешно окончана још једна у низу, великих акција помоћи нашем народу са подручја Далмације, Баније и Источне Славоније.
Тринаест породица смо обрадовали, испоруком договорене помоћи, за шта је издвојено 60.930 евра, што дефинитивно сврстава ову акцију у једну од највећих до сад по питању уложених средстава.
Као што је то увек пракса, прво смо посетили најудаљенија подручја, тачније Далмацију, где је помоћ обезбеђена за пет породица.
На неких тридесетак километара североисточно од Сплита, посетили смо породицу Сладоја из села Лучане. Породицу Сладоја смо помогли још давне 2016. године, када смо породици купили једног бика у вредности од 1.000 евра. Сада након седам година, добили смо препоруку да се поново нађемо на услузи породици Сладоја коју чине родитељи Душан и Драгица, са синовима Луком (12) и Илијом (10). Колико год да су Сладоје вредни, ипак живот у изолованом малом селу, где је пољопривреда и сточарство једини извор каквих таквих прихода, не омогућава им да одвоје новац за побољшавање основних животних услова. Договор је био, да се обезбеди за Сладоје материјал за увођење грејања у кућу. То је и учињено, за шта смо издвојили 3.700 евра.
Најконкретнија, а уједно вредносно и највећа помоћ у склопу ове акције, обезбеђена је за породицу Красић из Дрниша. Красићи су, како смо добили информацију, једина српска породица са децом у Дрнишу. Породицу чине родитељи Драган и Сузана, и деца Никола (7) и Јована (5). Красићи су добили озбиљну помоћ. Купљена је половна миксер приколица за сено, капацитета 20м3. Поседују 70 грла крава, а тај фонд планирају знатно да прошире, због чега им је уосталом и била потребна ова миксер приколица за припрему сена. Коришћењем ове машине ће имати између осталог и уштеду од неколико сати дневно, које су губили на припрему само за храњење крава. Наша организација је приложила 17.000 евра за куповину миксер приколице, а укупна цена половне, али у потпуности ремонтоване мешаоне за сено, износила је 22.000 евра, заједно са превозом до домаћинства Красића. Како су нам пренели Красићи, план им је да осим проширења сточног фонда, због нарастања самог обима посла, почну и са запошљавањем наших људи са тог подручја. Лепа замисао и озбиљни планови, за које се надамо да ће их остварити.
Книн је стандардно незаобилазна станица, када је реч о испоруци неопходне помоћи нашем народу на подручју Далмације. Овај пут, помоћ је добила породица Поповић, коју чине родитељи Петар и Жана и деца Сергеј (6) и Никола (2). Живе као подстанари у једној кући у Книну, али која има обрадиву башту иза те исте куће. Молба Поповића је била да им помогнемо куповином половне фрезе са приколицом и прикључним плугом, како би могли и да обрађују башту за своје потребе, али и да помажу родитељима који живе на селу. Вредност купљене фрезе са приколицом и плугом износи 3.000 евра.
Претпоследњу породицу у Далмацији, посећујемо у селу Коларина, које се налази недалеко од Бенковца. Упознати смо били и пре саме посете, о трагичној причи (о којој из одређених разлога нећемо детаљисати) која је захватила породицу Дрча, а резултат свега тога је да мале девојчице Андриана (9) и Дарија (6), одрастају последњих пар година са дедом Васиљем и баком Јованком. Ове девојчице су једина наша деца у селу. Да није успешног пројекта „Школа српског језика учимо ћирилицу“ која је отворена у парохијској сали при храму Св. Јована Крститеља у Бенковцу, и који је финансирала између осталог и наша организација, не би имале пуно прилике за дружење са вршњацима. Помоћ која је обезбеђена, тицала се куповине материјала за реновирање крова на породичној кући, у којој ова скромна породица живи. Издвојили смо 3.330 евра за поменути материјал.
Пут по Далмацији, завршили смо посетом код још једне породице, коју смо давних дана, тачније пре девет година помогли набавком ПВЦ столарије, односно комбинованог шпорета. У питању је самохрана мајка Гордана Зелић, која у Жегару живи са своја три сина Миланом (20), Александром (18) и Николом (16). Већ неколико година уназад, покушавају мало по мало да доврше изградњу своје куће, која се налази тик уз кућу у којој бораве, али која не припада њима. Момци су сада већ велики, и неминовност је да ће морати да потраже свој кутак за живот. Срећом, њихова кућа је одмах уз кућу где бораве дужи низ година. Купили смо материјал за наставак радова на кући, за шта је утрошено 2.400 евра.
На Банији, овог пута, помогнута је само једна породица. Милорад и Бранка Шербула, са своје три ћерке Кристином (17), Свјетланом (14) и Анђелом (8), живе у месту Тргови, код Двора на Уни. Занимљива и разноврсна помоћ обезбеђена је за Шербуле. Стубови и жица за ограђивање имања, две тракторске гуме и 16 оваца. Шербуле се баве сточарством, које им представља важан и главни извор прихода, тако да ће им добијена помоћ бити од изузетног значаја. Утрошено је 2.650 евра за куповину поменутих ствари.
Тежиште јесење акције, било је на подручју Источне Славоније, из које нам се у последње време јавља све више породица којима је потребна помоћ. У склопу ове акције, успели смо да издвојимо средства за помоћ седам породица.
У Борову насељу, посетили смо самохрану мајку Ивану Мишић-Божић, у стану који је недавно добила од града Вуковара на коришћење, са правом откупа. Због насиља у породици, била је приморана да потражи негде уточиште са својом децом Сергејом (10) и Кајом (8). С обзиром да је било потребно опремити стан скоро у потпуности, како би се ова породица што пре уселила у њега, обезбедили смо све што је било тражено, а то је: угаона гарнитура, два кревета самца за децу, радни сто, радна столица, кухињу која у себи садржи уградни фрижидер, уградну рерну са плочом, аспиратор, затим трпезаријски сто са три столице и веш машину. Вредност обезбеђене помоћи за породицу Мишић-Божић износи 4.150 евра.
Прешли смо затим на подручје села Боботa, где смо посетили три помогнуте породице. Још један нестандардан, али надасве користан вид помоћи, обезбеђен је за самохрану мајку Драгану Јелић. Драгана живи у Лудвинцима код Боботе са синовима Младеном (18) и Ђорђем (13) и ћерком Андрејом (17). Ипак, помоћ смо дошли да документујемо у Борову селу, у фризерском салону „Дона нера“, који је уз помоћ наше организације отворила мајка Драгана. Она је иначе фризерка по струци, па јој је жеља била да јој се тај изнајмљени локал опреми у потпуности, како би покренула фризерски салон, од ког би њена породица живела. Разноврсну помоћ смо обезбедили: намештај (три столице и сточић), клима уређај, пећ на пелет, комода, сталак са вешалицама, два типа увијача за косу, две машинице за шишање, плафоњерке, огледало и зидни сат. Са пуно ентузијазма је Драгана приступила свом новом послу, па се нада да ће иако је све мање људи присутно у Борову и околним селима, ипак имати довољно муштерија да заради својој деци за основне потребе. Издвојено је 3.440 евра за опремање овог фризерског салона.
Следећа породица из Боботе, коју смо обрадовали набавком потребне помоћи, била је породица Божић, коју чине родитељи Станко и Мирјана и два фина дечака Милан (15) и Ђорђе (13). Отац Станко је у моменту наше посете био у болници, тако да смо речи захвалности добили од његове супруге и синова за обезбеђену помоћ у виду материјала за кров и израду олука. Део помоћи ће бити издвојен и за извођење неопходих радова на крову. Планирани радови ће бити започети на пролеће, али је материјал за кров, који је уједно и главна ставка, уредно испоручен. Вредност наше помоћи за породицу Божић износи 3.700 евра.
Недалеко од њих, живи и млађи брачни пар, породица Малиновић. Супружници Лука и Мирјана, са своја два дечака Стеваном (8) и Стефаном (5) бораве у трошној кућици, пуној влаге. То је једино што су могли да приуште да купе себи, на почетку свог брачног живота. Међутим, вредни отац Лука, није желео да довека у таквој кућици одрастају његова деца, па је започео самостално изградњу нешто веће куће у истом дворишту. Стару кућу би било доста захтевно реновирати, па смо замољени да обезбедимо што је више могуће материјала за наставак градње нове куће. У износу од 6.789 евра, набавили смо комплет материјал за изградњу крова. Лука и Мирјана су нам до неба захвални, а ова помоћ ће им бити јак ветар у леђа да наставе са још више елана изградњу нове куће и надамо се, да се у исту већ током наредне године и уселе.
Нашу јесењу акцију смо завршили посетом три породице из места Трпиња. Први на реду за посету су били Лончари. Породицу чине родитељи Никола и Радослава, са децом Тијаном (13) и Марком (9). Као и добар део породица из тих крајева, муку муче са пропалом столаријом, која им ланчано доноси низ других проблема. Зато смо за Лончаре обезбедили помоћ у виду ПВЦ столарије, за коју смо издвојили 3.300 евра и самим тим им умногоме побољшали животне услове, јер сами не би могли у неком скоријем року да обезбеде толико новца.
Ако није проблем са ПВЦ столаријом, онда је проблем кров. Тако то бива у тим крајевима, а проблеме са кровом нам је пријавила и породица Иђошки. Синиша и Јасмина имају троје деце, сина Немању (22) који има оштећење слуха и ћерке Мају (19) и Лану (12). За њих смо издвојили 3.670 евра, који су искоришћени за куповину материјала за кров, израду и постављање олука и за санацију димњака.
На крају, обећану помоћ добила је и породица Тешановић. Отац Михаел изразио је жељу, да фокус буде на средствима за рад, чиме ће моћи даље да привређује и унапреди посао којим се бави. Наиме, Михаел има омањи багер, којим врши разноразне послове ископа темеља, канала и других сличних послова. Ми смо за њега, односно његову породицу коју осим њега чине још и супруга Јелена и синови Алекса (21) и Аљоша (15), набавили већу кашику за багер, брзу спојницу за мењање кашика на багеру, 15 литара уља за багер, 5кг товатне масти за багер али и три ПВЦ прозора. Укупна помоћ износи 3.800 евра за вредну породицу Тешановић.
Доста помогнутих породица, на неки начин је везано за локалне парохије и на различите начине учествују у животу наше цркве. Тако да и индиректно, обезбеђујући разноврсну помоћ у сарадњи са нашим свештенством, помажемо опстанак и локалних парохија, али и увезујемо још чвршће наш страдални народ, са још страдалнијим свештенством.
Само у таквој заједници цркве и народа, може се и црква, али и народ надати опстанку и очувању свог индентитета, али и Православља на том нестабилном подручју.
Док Крајине име траје, чуваћемо народ који на свом огњишту опстаје!
