Подстанарски живот је од сада само ружан сан – Милановићима обезбеђен кров над главом!
Живети цео живот у туђем, без икаквих назнака да ће се нешто набоље променити, мука је са којом се борила породица Милановић из села Трпиња крај Вуковара. Десет година стрепети и живети у неизвесности коју са собом носи подстанарски живот, а истовремено подизати четворо малишана Јелену (8), Николу (5), Луку (3) и Сањина (2), крст је који су родитељи Радослав и Сузана заједно тешко носили.
Милановићи, као једна од најмлађих, а најбронијих српских породица из Трпиње, обратили су нам се писмом, у ком су затражили од нас помоћ у решавању њихове стамбене ситуације. Кућа у којој су живели као подстанари и која им је због своје локације, у свему погодовала, оглашена је од стране власника за продају.
Поврх свега, знајући какав је живот нашег народа на подручју Хрватске, где чак и када имаш свој кров над главом, окарактерисан си као туђинац, чинило је целу ситуацију још тежом, а на шта ми нисмо могли остати имуни.
Током прве посете кућа је била на продају, а данас она припада Милановићима
У координацији са свештенством Епархије осечкопољске и барањске, а уз помоћ бројних донатора, скупљена су неопходна средства, и цела акција је успешно реализована. Купљена је кућа коју су Милановићи желели и у којој су свили своје породично гнездо. За куповину поменуте куће, исплаћено је 25.750 евра, у шта је урачунат и порез на продају некретнине.
Пресрећни смо, ово је остварење свих наших снова! Веровали смо у вас, јер смо знали да сте помогли многима овде, а и свештеници су нам рекли да сте људи од речи – усхићени су били Радослав и Сузана.
Дечица су се ипак највише обрадовала играчкама и слаткишима које смо им даривали, ни не знајући да је њиховим родитељима сада скинут велики терет са леђа. Због специфичне ситуације, јер није било класичног усељења у нови простор, а с обзиром да је неколицина њих још од пелена у тој кући, нисмо могли да доживимо емотивне призоре које иначе доживљавамо од бројне дечице која по први пут добију своје нове собе.
Не сумњамо да ће једног дана схватити, када још мало порасту, шта су бројни људи великог срца учинили за њих и да ће им бити вечно захвални.
Током скромне церемоније усељења, обрадовале су нас лепе вести.
Очекујемо бебу за неколико месеци. Биће то наше прво дете које доводимо у наш сопствени дом – поносно нам је рекла мајка Сузана.
Да ли је цео овај процес од момента наше прве посете Милановићима и позитивни сигнали које смо послали након тога, да ћемо покренути прикупљање средстава за решавање њиховог стамбеног питања, позитивно утицао на одлуку о проширењу породице или је у питању неки други разлог, није ни битно. Битно је да ће новорођенче, заједно са својом браћом и сестром имати сигуран кров над главом и да ће имати колико толико безбрижније услове за одрастање.
Овом активношћу успешно смо затворили још једно поглавље на пољу помоћи породицама у Крајини за ову годину. Најављујемо већ сада нове активности и још обимнију и садржајнију помоћ за бројне породице широм Крајине и у наступајућој години. Предаха нема, Божићна акција за наше Kрајишнике је увелико у припреми.
