Поглед на Вишеград из нове куће

Вишеград је један од градова у Босни и Херцеговини који је, током грађанског рата, највише избјеглих лица примио. Неки су отишли даље а многи који су остали јер нису имали гдје. То је највећи разлог због којег је социјална карта тог града незавидна. У том избјегличком валу се доселила и породица Пециреп, Зорица, њене сестре и стари отац. Свако се снашао како је знао, а Зорица је послије свих недаћа са четворо дјеце нашла кров над главом у туђој девастираној кући гдје су услови живота били на најнижем нивоу.

Стара кућа породице Пециреп где су до скоро живели у ВишеградуТу их је нашла Марија Гавриловић из Минхена, која је покренула акцију помоћи за њих којој се, поред многих донатора, придружила и наша организација “Срби за Србе“ као и Српска мрежа из Канаде. Захваљујући српској слози тој самохраној мајци и њеној дјеци је купљена кућа у коју су се преселили прије три дана. У новој кући смо их по хладном и кишном дану, свих петоро, нашли приликом наше посјете. Свега им још недостаје али полако усељавају. Захваљујући начелнику општине, ситни радови на кући су завршени као и молерај али доста тога још треба урадити. Оспособљен је само први спрат гдје имају само двије просторије што али је то за њих прави луксуз јер ни толико у бившем смјештају нису имали. Горњи спрат треба све врсте радова, од малтања, столарије до струје и воде. Недостаје и намјештаја али их тјеши што коначно имају дом из ког их нико не може избацити.  

Живе са 180 КМ дјечијег доплатка. Нико не ради нити ће се, реално, то у скорој будућности промјенити. Окућнице имају за један мали врт тако да им и могућност бављења пољопривредом отпада.Недостаје свега. Хране нема довољно. Дрва има за неколико дана а зима није још ни почела…    

Међутим, не жале се, Зорица и старија кћерка Виолета полако чисте и покушавају смјестити ствари које су са собом донијели. Полако се навикавају на новину у свом животу. Захвални су а још увијек несвјесни свега. Како ће даље, ни они не знају. Највјероватније као и до сада, уз помоћ добрих људи којима не могу довољно захвалити на свему и без којих би им поред осталих недаћа, још и исељењепријетило. Са прозора се види Вишеград, прелијеп поглед али се љепота не једе и не може се наложити.