Помажући породици Поповић, помажемо опстанак највећег српског села у општини Тутин

Село Добриње, општина Тутин. Симболика села, као из популарног стрипа Астерикс и Обеликс. Удаљено и изоловано, последње веће упориште српског живља у тутинској општини. Опстаје упркос друштвеним и природним изазовима са којима се суочава. Потпомогнуто невестама из Албаније, ово село доживљава другу младост и не дозвољава да се угаси пламен српског огњишта. Пример за сва урбана насеља широм Србије, како се бије битка за опстанак и како је могуће да се рађају и подижу деца, на местима где би за већину људи и продужени викенд био авантура.

Није пријатно одрастати и опстајати у том крају, зна наш народ врло добро и сећа се злочина из Другог светског рата. Имали смо прилику да посетимо храм Светих апостола Петра и Павла и да се упознамо са детаљима о страдању тутинских мученика, који живи беху запаљени током свете литургије. То је био само почетак великог страдања нашег народа. Добрињци очигледно не знају за страх и још увек се држе и опстају, али и памте.

Наша организација, такође, одавно не зна за страх и зато годинама идемо напред. Дошли смо поново у село Добриње, где смо посетили петочлану породицу Поповић. Кажемо поново, јер на другом крају села успешно ниче још једна задужбина наше организације, у виду куће за породицу Мијовић, чију градњу смо започели прошле године. Овај пут, циљ је да се помогне још једна многодетна породица из овог села и да се селу удахне нова снага за борбу и опстанак. Породицу Поповић чине родитељи Срдан и Линдита и деца Винка (13), Милић (10) и Петар (9).

Као да нису довољни сви горе наведени изазови са којима се Поповићи суочавају, па је тако и опака болест била напала оца Срдана, али стање је за сада стабилно.

Имао сам рак дебелог црева пре пет година, али је сада све у реду. Није било пријатно, поготово јер су тад деца била мала, али изборисмо се. Мораш се борити када си овде где јеси. Најлакше је дићи руке и одселити се негде. Међутим ми смо решили да будемо овде, тако да поред свог редовног посла, обрађујем и земљу, држимо краве, овце, кокошке. Сналазимо се – ведрог духа је отац Срдан.

Кућа је стара, дограђивали су и реновирали према могућностима, али ипак не могу све сами. Тешко је одвојити нешто са стране, док се деца школују, а само једна плата је у кући и то нередовна. Кроз причу са Срданом, сазнали смо шта је то што би наша организација могла да учини за њих.

Купатило би нам највише значило. Требало би да се озида и да се поставе инсталације и санитарије. Кренуо сам нешто мало да радим око купатила, али споро је то све. Проблем је и што цело село нема воду, па нам и то отежава живот. Осим купатила, пољпоривредни прикључци би ми требали. Балирка, грабуља, било шта. Мора се и поред посла радити додатно – навео је Срдан.

Иако нису поменули, приметно је да је и сам намештај и бела техника у лошем стању. Сагледали смо ситуацију и покрећемо још једну акцију помоћи породицама из овог села. Лепо је видети да и остали мештани, као и представници села, сви сложно раде на томе да се село очува, а поготово да се помогну породице са децом, без којих нема будућности овом селу.

Осим помоћи породицама, у плану је и један велики пројекат помоћи целокупној заједници, који за циљ има да умногоме побољша квалитет живота свих мештана. Очекујемо да ће ово бити једна историјска година за само село Добриње, тако да позивамо све донаторе да наставе да пружају подршку нашем раду као и до сада што су чинили.