Помоћ Јокановићима из Билеће
У склопу планиране Васкршње акције, представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Београда посетили су осмочлану породицу Јокановић из Плужина, у предграђу Билеће. У прохладној и кишовитој Херцеговини посетили смо родитеље Риста и Стану који живе у трошној омаленој кући са својом синовима Александаром (20), Вујадином (17), Вукадином (15), и своје три кћерке Александром (13), Зораном (12) и Росаном (10). Једнократна помоћ у висни од 300 евра обезбедила је Јокановићима основне залихе хране, обућу, нови усисивач, као и мекиње и прекупу за стоку.
Време транзиције и неимаштине погађа скоро цео српски народ а поготову вишечлане породице са много деце, и то нарочито кад родитељи немају прилику да раде и зараде. Домаћин Ристо је пензионисан, с примањем од 130 марака, лошег здравља, док Стана нема услове да оде у пензију, а фирма у којој је радила, Билећанка која је производила тепихе, не ради. Дечији додатак имају три најмлађе сестре и то свега 130 марака, тако да је то све на шта рачуна ова бројна породица. Стану смо нашли у башти с мотиком у руци, од деце само Зорану и Александру, трећа сестра чува овце на ливади која је удаљена од куће, док су браћа ту негде, помажу у комшилуку. Тешко је што нико од њих не може да нађе добар и сталан посао а радили би. Најстарији Александар је радио у перионици аута, па у печењари, на грађевини да би зарадио неку марку, али је све то кратког даха. Тренутно помаже једном рођаку да вади камен. Други син Вујадин је завршио за водоинсталатера, али ни за њега нема још никаквог посла. Тешко је њему са 17 година да сам крене, а никог да га уведе у причу… Сестре су мале, седми разред, помажу у кући колико могу.
Очекивали су, кажу, да добију трактор, кад већ нису добили кућу, кад су се делила средства за вишечлане породице, али изгледа да „нису испуњавали услове“. Неразумевање је нешто што их највише мучи и просто им је тешко што помоћ добијају на овај начин, као да им понос не да а живот тражи… Било би некако боље решење да наше државе, којих сад има на све стране, мисле о будућој есенцији друштва и да помогну свој народ, да им се не чини да су гурнути на маргину, просто то вређа поносног човека. Али, они ипак знају да тренутне муке не значе ништа, наспрам њиховог богатства! У сваком случају, задовољни што има људи великог срца и захвални свима, отпоздравили су и захвалили нашим донаторима, и пожелели напредак и успех у даљем раду наше организације!
