Помоћ породици Окиљ код Рогатице
Чланови Хуманитарне организације Срби за Србе из Републике Српске, помогли су шесточлану породицу Окиљ из насеља Птичијак код Рогатице. Чланови породице су родитељи Драган и Гордана са децом Анђела (5), Никола (3), Андреа (2) и бебом Кристијаном од 9 месеци. Породици Окиљ је изгорела кућа крајем јуна и тренутно се налазе на Палама у старој кући Горданине мајке, где је најпотребније било набавити шпорет на дрва, који смо им и обезбедили за 490 КМ.
У суботу 28. на недељу 29. јуна ове године око 3 сата и 30 минута планула је и изгорила кућа породице Драгана Окиља, у насељу Птичијак код Рогатице. Трагедија је избјегнута јер је комшија примјетио пожар и алармирао укућане па су успјели на вријеме изнијети дјецу из куће. Када су ватрогасци стигли само су успјели ублажити посљедице.
Драгана Окиља је у Рогатицу донио рат. Његови су некако је успијели купити ту кућу у којој он живи са невјенчаном супругом Горданом Пандуревић и четворо дјеце. Гордана је родила Анђелу са 17 година док се забављала са Драганом који је тада имао 19 година. Наш донатор из Италије је тада преко наше организације помогао Гордану и њену бебу у опреми и гардероби. Пошто су се скућили у Рогатици о њима нисмо имали информације до ове катастрофе због које нас је Локални Црвени крст контактирао. Гордана се са дјецом вратила мајци на Пале која живи у муслиманској кући у јако тешким условима.
Драган је у прво вријеме остао на згаришту у покушају да нешто направи јер им је начелник општине Рогатица обећао помоћ при градњи/оправци куће. Пошто су им у пожару изгорјела и лична документа Драган није могао без личне карте отворити потребни текући рачун тако да се то све отегло и на крају је и он дошао код пунице гдје покушава прехранити породицу радећи на сјечи шуме код других. Када се заврши папирологија а зима прође онда ће кренути у санацију своје куће.
Њих двоје и њихово четворо мале дјеце ни прије ове несреће нису живјели добро. Нико од њих не ради и живе једино од дјечијег додатка. А пошто је Гордана ступила у ову ванбрачну заједницу малољетна, она и дјеца су под заштитом и бригом органа старастељства. И сам Драган је растао без породице, односно као дијете под заштитом органа старатељства. Живот их дакле, никад није мазио.
Пошто је у организацији поменутог Црвеног крста доста тога скупљено, Хуманитарну организацију Срби за Србе је Гордана замолила да им купи шпорет на дрва. Шпорет који њена мајка има је скроз дотрајао, а зима је већ стигла. Драган није био кући јер ради од јутра до мрака. Породица Окиљ се захваљују нашим донаторима, а Драган је поручио „Не знам шта да кажем, хвала Богу драгом да су дјеца жива и здрава! Вјерујем у добре људе и у Бога у треће немам шта вјеровати“.
