Помоћ за Ђуриће са деветоро деце
Кућа једанаесточлане породице Ђурић у селу Лаћарак, код Сремске Митровице, пуна је радости и дечјег смеха. Мајка Јованка има 30 година, домаћица је, а отац Тодор (37), незапослени аутомеханичар. Имају деветоро деце, једно другом до ушију, а родитељи кажу да су они највеселија, најсрећнија, али и најсиромашнија породица у Лаћарку. – Важно је да смо здрави и задовољни, а остало увек некако дође – каже кроз осмех Тодор.У монтажној кући од 60 квадрата поред Јованке и Тодора ту је и деветоро малих Ђурића – Цвија (12), Милош (11), Милан (10), Немања (9), Милица (8), Стефан (6), Михајло (4), Огњен (3) и Урош, који је пре неколико месеци прославио други рођендан.
Петоро малих Ђурића иде у школу, добри су ђаци, али и још бољи спортисти џудо клуба из Лаћарка. Кућа и двориште брује од весеља, док отац Тодор размишља како за сутрашњи дан да обезбеди осам векни хлеба и четири литре млека. Толико им је, наиме, потребно за један дан. И неком чаробном снагом ова једанаесточлана породица у време беспарице и кризе ипак успева да у свом сиромаштву буде срећна и задовољна.
Од сталних примања Ђурићи имају 16.000 динара социјалне помоћи и 8.000 динара дечјег додатка. Остатак зарађују тешким радом и производњом поврћа у властитом пластенику, а сада ће, јер су од добрих људи добили на поклон још два пластеника, производити поврће за себе, али и за пијацу, да би могли да зараде који динар. Ђурићи верују да ће њихово сиромаштво бити мање, јер тата Тодор сада има сигурно радно место у својим пластеницима. – Добио сам на поклон два пластеника из Београда, избушио сам бунар, за који дан ће ми донети и опрему за наводњавање и сад ћу имати довољно посла. Све то је организовао Слободан Шкрбић, Београђанин, бивши фудбалер Црвене звезде. Долазио је два пута код нас кући, донео нам и сто хиљада динара, каже сакупио од другара. Боже, колико је доброте у људима, а ја једино могу да им се захвалим и да људе не разочарам, да ову своју дечурлију изведем на прави пут – прича Тодор, не кријући радост.
Од добијеног новца Ђурићи су купили веш-машину и телевизор. Срећни су због два нова пластеника, кажу произвешће довољно парадајза и другог поврћа за кућу, али и за продају. Малим Ђурићима помогне понекад и тетка из Немачке, међутим, то је тек кап у мору немаштине. Највећи проблем је свакодневно обезбедити уредну исхрану за децу, а Ђурићима месечно треба 240 векни хлеба, што је 13.200 динара, 120 литара млека, око 10.000 динара, за прање и одржавање хигијене 15 килограма прашка за веш, што је преко 2.000 динара. И да се даље не набраја, од 24.000 колико примају месечно, не рачунајући трошкове режије. – Није лако, али некако се сналазимо. Сад сам смиренија, јер ћемо имати посла око пластеника. Тодор ће радити сезонски, а ја имам пуно радно време са овим мојим пачићима – каже мајка Јованка.Ђурићи су се доселили у Лаћарак из села Аврамовине код Градачца у Босни и Херцеговини. Купили су стару кућу у Лаћарку и ту себи саградили монтажну од 60 квадрата, која сада полако постаје тесна за Тодорово јато. – Доселио сам се овде, јер у Аврамовини нема школе. Како бих сада школовао њих петоро, а од ове године торбу првака треба да понесе и Стефан. Живот је у суштини леп, срећан сам, кад видите да имам рој здраве, веселе деце. Тешко јесте, али ипак успевамо да децу исхранимо, обучемо и школујемо – каже поносни тата Ђурић.
Чланови организације “Срби за Србе“ у посети Ђурићима у Лаћарку Чланови Хуманитарне организације „Срби за Србе“ посетили су почетком маја породицу Ђурић и договорили се да им помогну у проширењу стамбеног простора, да се уз постојећу монтажну кућу опреме још две собе у делу срушене старе куће, коју су Ђурићи купили. Новац за овај посао обезбедиће се спортском приредбом „Тројка из блока“, а део донација ће се издвојити из редовних пројеката помоћи социјално угроженим породицама.
