Помоћ за Говедарице са Пала
Код Жељке Говедарица смо били током Божићне акције гјде смо увидјели да је тој дјеци неопходна наша једнократна помоћ. Говедарице су подстанари у кући господина Нога. Малени стан плаћају 200 КМ мјесечно. Прошле зиме су јако брзо остали без мање количине дрва коју су успјели набавити па су морали прибјећи гријању на струју. Иако су покушали штедити ипак су потрошили струје колико нису могли платити. Тај зимски дуг су успјели у Електродистрибуцији репрограмирати па сада уз редовни рачун плаћају 21,51 КМ рату поменутог дуга.
У једној просторији живи Жељка са троје дјеце, Милицом која иде у Гимназију на Палама (поред тога често мајци помаже у грилу у којем је Жељка сада нашла запослење), Миљаном који је сада осми разред и Дејаном која је 6 разред. Миљан је рођен са хематуријом и лежао је 4 мјесеца у Тиршовој послије чега је морао сваких 6 мјесеци на контролу али пошто новца никад довољно није ишао задње 3 године. Приликом наше прве посјете је дошло до неспоразума па нисмо разумјели да су Жељкин супруг и два старија сина, Бојан и Дејан отишли од куће за послом. Они су на приватној пилани на Сокоцу нашли посао и горе плаћају себи кирију. Бојан је послије одређеног периода довео и своју супругу и дјецу (анђела 6 година и Немања 2 године) код себе али често унуци буду код баке гдје их Милица чува пошто им мајка успије пронаћи мало посла у пекарама на Сокоцу па не може бринути о дјеци.
Тежак је то живот за њих све а раздвојеност их највише пати. Пробала је Жељка са дјецом да живи на Сокоцу али није никако могла наћи посла док супруг и старији синови не могу никако да се запосле на Палама. Свима им је сан да се коначно састану и живе скупа што мушкарци покушавају остварити када нараде слободних дана онда се сви стисну у тој једној соби и тада су најсретнији. Приликом ове акције, платили смо им дуг за струју који су ове зиме направили и двије рате репрограмираног прошлогодишњег дуга. Купили смо им такође више од метра дрва и мало дрвеног угља да више струју не троше.
Жељкин сан је да се сви запосле у једном мјесту па да коначно и млађа дјеца живе са оцем. Праве планове али сваки пут пропадну и опет свако на својој страни мало новца заради да дјеци обезбједе најосновније. Жељка има проблема са диоптријом која је достигла на једно око +6, али нема времена ни за докторе ни пара за наочале. Она и даље ради по 2-3 посла а некад и више само да јој дјеци ништа не зафали. Јако је тешко, скоро немогуће, у Републици Српској наћи посао у државној служби па се већина становништва окренула приватницима који су и сами погођени овом кризом. Говедарице нису изузетак, с’тим да њих има више радно способних него у просјечним породицама. Јако пуно снаге, времена и новца троше на овај одвојени живот али су нажаост дефинитивно су схватили да на једном мејсту не могу сви наћи посао.
Пошто се Жељка у задње вријеме успјела запослити у један приватни грил а Дејан је по струци конобар док је Бојанова супруга такође угоститељ они сањају о томе да крену радити за себе. Проблему су пришли са свих страна и дошли до закључка да ће увијек бити на руби егзистенције и они и дјеца ако не крену да сами за себе раде јер се посла не боје. Свијесни су они да као подстанари не могу размишљати о држању/гајењу стоке или о сијању неке веће површине земље мада би у том случају били сигурнији да могу заради оно што произведу. Да би се престали вртити у круг једино им преостаје да сами отворе неку врста грила и да сви запну да раде у њему. У том случају би сви дошли на Пале, плаћали би једну кирију, текао би им радни стаж и имали би здравствено. Жељка би могла ићи на операцију ока а Миљан би коначно могао редовно на контроле бубрега као што му је и савјетовано.
