Помозимо Димитријевићима из Свилајнца да коначно среде свој дом!

Са родног Косова и Метохије, преко Немачке, па све до Шумадије, односно села Црквенац у општини Свилајнац. Тако је најкраће речено изгледао животни пут, Ђорђа и Светлане Димитријевић. Ово домаћинство чине још и њихова деца Исидора (14), Лука (10) и Валерија (6).

„Ето након неколико пресељења, коначно смо се овде скрасили и што се каже још се кућимо“ – говори нам на почетку разговора Светлана. Ђорђе је приликом наше посете био у Београду, где ради на грађевини, како смо даље током разговора сазнали.

„Ми смо 2015 године отишли у Немачку, у потрази за бољим животом. Лука је и рођен тамо, међутим након пар година смо се вратили у Србију. Нашли смо овај плац и кућу и за 3.000 евра све то купили.“ – наставља са причом Светлана.

Та стара кућа у којој су на почетку живели и даље стоји, као подстеник како је све почело и колико се ова млада породица борила, да стекне колико толико пристојне услове за себе и своју децу.

„У тој старoј кући није било воде, ни купатила и лети и зими морала сам све да перем ту поред чесме, тако да можете да замислите како је све то било тешко“ – говори Светлана.

Како су деца одрастала неопходно је било да се омогуће што бољи услови за њихово одрастање. Временом су Ђорђе и Светлана почели да праве нову кућу у дворишту.

„Када смо дошли од општине смо добили помоћ у виду блокова и цемента и онда смо почели да градимо кућу. Пошто је супруг мајстор, све унутрашње радове је он сам радио. Да би све то могли да финансирамо, морали смо да узмемо и кредите, које и дан данас исплаћујемо и имамо још пар година да све то измиримо. Месечно одвајамо преко 60.000 динара, јер и супруг и ја имамо по један кредит“ –  наставља Светлана.

Ђорђе је радио у Свилајнцу, међутим због трошкова око изградње куће, кредита и плате, троје деце, морао је да тражи неки финансијски исплативији посао, тако да је почео да ради на грађевини и да често буде ван куће.

„Ђорђе ради у Београду преко недеље и онда викендом, некада и сваки други, долази кући.Недостаје и деци, а и мени, јер није свеједно увече бити сама са троје деце. Нажалост, скоро су му пронашли и неки миом на дебелом цреву, па сада око тога иде на контроле и прегледе да се види како је тачно стање.“ – забринуто говори Светлана.

Поред свега тога ови млади људи се боре и не одустају од борбе за што бољим животом. Светлана је такође запослена и ради у једној фирми у Свилајнцу.  Уз кућу имају и двориште где саде башту и гаје воће за своје потребе. Радо би нешто и од животиња гајили, али немају услова тренутно. Чак ни за дрва немају оставу, него када покисну, морају прво да их осуше па их користе за огрев

Што се тиче потребне помоћи најнеопходнија је да се уради фасада и да се среди кров.

„Пошто нема фасаде, зими се појаве велика влага и буђ по целој кући, тако да сви тада спавамо у дневној соби, јер нам ту буде најтоплије и најмање изражена влага“ – прича Светлана.

Поред тога, неопходно је урадити и стазе око куће, као и олуке, а и обновити нешто од покућства, у виду кревета за децу и ормара. Уз то треба средити под и ламинат у кући.

Као што смо рекли Ђорђе је принуђен да ради у Београду и да буде дуго одсутан од куће и деце, али би и то могло да се промени уколико би се обезбедила потребна помоћ.

„Ђорђе је размишљао, уколико би имао могућности, да купи машину за машински малтер, пошто то зна да ради, и да онда почне приватно да се бави тиме. То значи да би могао да се врати овде у Свилајнац и започне посао. То би нам свима било од велике користи, пре свега због деце, јер би и он био ту са њима“ – завршава Светлана.

Позивамо све донаторе и људе добре воље, да својим донацијама помогну, да обезбедимо помоћ за ову вредну и младу породицу. Да им помогнемо да обезбеде услове за своју децу, онако како она то и заслужују.