Помозимо шесточланој породици Глишовић из Новог Пазара да купе материјал за кућу!
У звездастој долини реке Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске, окружена Рогозном и Голијом, као и суровим Пештером, породица Глишовић из Новог Пазара живи на рубу егзистенције. Једва склапају крај са крајем. Отац Драган издржава шесточлану породицу радећи у комуналном предузећу.
Као подстанари, у јако тешким условима, гурају се у изнајмљеном трошном кућерку са две мале собе, које су у веома лошем стању. Мајка Горица је домаћица. Вредна, пожртвована, увек нађе начин да ни из чега направи нешто за јело. Трпеза је крајње скромна, али гладни још увек нису.
Зима је у овим крајевима, кажу, увек сурова, и тада и најобичније свакодневне ствари постају изазов. Осим зиме, велики проблем овој породици представља та неизвесност коју са собом носи тежак подстанарски живот. Све би било лакше да имају свој кров над главом.
Нама треба само помоћ око куповине материјала. Сами ћемо дићи кућу, тај сан нас не напушта никада – прича нам одлучно Драган, који је у време када сви одлазе са села у градове чврсто решио да се врати на дедовину. Oн ту види решење за своју породицу.
Помоћи ће пријатељи и родбина. Ма, цело село ће нам помоћи, ујак ће нам уступити земљу. Људи желе и хоће да дају допринос, али је материјал данас прескуп, а ми новца немамо. Одвајамо за кирију, за школовање деце, једва се саставља крај са крајем. Ја сам грађевинац, па зато кажем, само да нам је материјала – слеже раменима овај поносити отац четворо деце, а искра наде појавила се у очима.
Син Вељко (20) ради тешке послове на грађевини за скромну дневницу, како би помогао родитељима да прехране још две малолетне ћерке, Катарину (17) и Јелену (15), и свог млађег брата малог Косту коме је тек 6 година. Каже да умор не осећа, јер има сестре и брата за које вреди борити се и радити које год послове. Ништа Глишовићима није тешко, а када их ипак обузме туга сете се пословице „када чељад није бесна, кућа није тесна“.
Социјална помоћ и дечји додатак добро дође, јер не знају како би скрпили крај с крајем.
Слога и вера у Бога одржавају тежак живот Срба у овим крајевима.
Само да се крене, а тада и Бог помаже. Мени и Горици ништа не треба, стало нам је само да ова деце имају нешто – каже забринуто Драган, aли ипак уз благи осмех оптимизма, грлећи најмлађег сина.
И ми верујемо у Бога, а још увек и у људе, поготову овако добре и истрајне, који имају чврсту жељу да опстану на својим огњиштима и подигну своју децу. Нашу децу. Зато се надамо да ћемо успети да обезбедимо преко потребан материјал за кућу породице Глишовић.
Позивамо све људе добре воље да нас подрже у реализацији још једног занимљивог пројекта.
