„Помозите ми да одржим породицу” – прича породице Недић из Плужина

Игор Недић је, иако је рано био остао без родитеља, као дете решио да не напушта старину. У томе га је подржала његова животна сапутница Нада која је дошла из Републике Српске. Заједно су изродили чак петоро деце од чега су две најстарије ћерке удате, па са њима сада живе Лука (17), Марко (13) и Бојана (12).

Недићи живе у селу Доња Брезна покрај Плужина у Црној Гори. Од куће им се пружа поглед на прелепе пивске пејзаже.

Желим, најпре, да вам се захвалим јер сте први који сте дошли у посету мојој породици. Ред је кад се дође у кућу да се попију кафа и ракија, па ћемо после разговарати о озбиљним стварима – упутио је топле речи добродошлице домаћин Игор представницима Хуманитарне организације Срби за Србе који су после доста времена опет дошли у овај крај.

Разлог посете, ипак, није био уживање у природним лепотама. Дошли смо били да се упознамо са недаћама у које је ова породица запала последњих година.

Ја сам радио у оближњој пилани 30 година. Ипак, пре три године сам добио отказ. Десило се то у најгорем тренутку по нас. Градили смо ову кућу коју видите и шталу јер смо до пре три године живели у колиби. Остали смо у великим дуговима које тешком муком отплаћујемо – увео нас је у проблематику Игор.

Ови вредни људи не примају социјалну помоћ јер поседују једну краву, а укинут им је и дечији додатак јер, како кажу, нису били подобни.

Ја сам Србин, Срби су ми били и отац и ђед. Е, па нећу се никада мењати. И зашто бих? Држимо сада једну краву и једну јуницу, као и 20 оваца. Некад их је било много више, али смо их смицали, односно продавали како бисмо отплаћивали дуг за материјал који сам узимао на поверење.

У овом тренутку дугују још преко 2.000 евра. Своје земље немају много, али узимају доста тога у закуп како би имали од чега живети. Главни им је проблем болест мајке Наде:

Нажалост, имам реуматоидни артритис који ме омета у свакодневном функционисању и бризи о деци и домаћинству. Некад морам да се наслоним на зид и да тако перем суђе, а некад вала не могу ни толико, па су деца принуђена да ме купају, чешљају и брину о мени. Верујте да има ноћи када не могу да заспем од болова. Ово сад што ме видите да ходам је премија. Сад ће већ годину дана од кад нисам отишла на контролу због корона вируса.

Отац Игор због свега тога сада више не би ни могао да се удаљава много од куће у потрази за послом у неком другом месту. Стога је оријентисан искључиво на пољопривреду и сточарство, али, нажалост, не поседује ништа од механизације.

Ако можете икако, помозите ми око трактора. Помозите ми да бих могао породицу да одржим. Значила би много и балирка како бих могао обрадити своје, али и зарадити који динар радећи другима.

Иако каже да је срамота било шта више да тражи, голим оком се да видети да ни услови у којима живе нису баш најсјајнији. Кућа је споља на око лепа, али када се уђе у њу види се да је незавршена. Уместо подова ходају по голом бетону, а због недостатка фасаде на појединим деловима се већ јавља влага. Спрат је још увек неуређен, тако да сада користе само дневну и једну спаваћу собу у приземљу.

Млађа деца иду у сеоску школу „Бајо Пивљанин”. Девет разреда те школе тренутно похађа свега осам ученика. Има разреда у којима нема нити једног детета. Када нису у школи, најмлађи Недићи помажу у свим сеоским пословима.

Чувамо краве и овце сваки дан. Волели бисмо да их буде више, као некада.

Саслушали смо скромне жеље ове честите и вредне породице с обећањем да ћемо се потрудити у наредном периоду бар нешто од наведених ствари да им обезбедимо. Жеља нам је не само да им помогнемо, већ и да пошаљемо поруку да нисмо заборавили ни наш народ у овом делу Црне Горе. Позивамо зато све донаторе да нам се придруже у овој акцији!