Понос општине Доњи Жабар – У посјети код породице Ђокановић

„Радимо и боримо се, највише због дјеце и њихове будућности. Сви су добри ђаци и гријех би био да им не можемо омогућити даље школовање.“ Овим ријечима отац Младен нам је описао живот своје породице.

Иако и он и супруга Маријана имају здравствених проблема који им отежавају свакодневницу, баве се пољопривредом јер је то једини начин да својој породици обезбиједе нормалан живот.

Младен и Маријана су изордили четворо дјеце: Славица (21), Славко (18), Милица (15), Мишо (11). Са Ђокановићима живи и Младенова сестра Милка која је, нажалост, остала непокретна и креће се у инвалидским колицима. Породица живи у мјесту Доњи Жабар, које је и сједиште истоимене општине и које се налази између Шамца и Брчког.

А о каквој се дјеци ради и како су их одгојили и васпитали могли смо да се увјеримо одмах на уласку у ово мало посавско мјесто гдје нас је дочекао пано са фотографијама Милице Ђокановић и њене колегице Анђеле и са натписом „Понос општине Доњи Жабар”. Њих двије су ову част заслужиле као вуковци и најбољи ђаци основне школе у Доњем Жабару, а Милица је имала на кога и да се угледа, јер је старија сестра Славица студент медицине у Бањој Луци, а брат Славко је захваљујући свом таленту сигао чак до Америке. Несумњиво да ће и намлађи Мишо наставити њиховим стопама.

Мишо нас је  приликом наше посјете, као прави домаћин, провео кроз њихово домаћинство. О каквом се делији ради његова казује нам његова мајка Маријана: „Мишо је скупљао џепарац пар мјесеци, и на крају када је скупио довољно купио је себи пар коки. Воли животиње и сам устаје рано ујутру сад преко љета да би им дао воде у овим врућинама.“ Такође, сва дјеца када су кући здушно помажу родитељима.

Током година породица је успјела да унаприједи и уреди своје имање. Живина, стока, пластеници, воћњак, домаћи узгој, радне машине све је ту. Нажалост, тежак живот и непрестана борба су са годинама почели да узмају данак који се менифестовао здравственим проблемима код оба родитеља. Зато, да бисмо им барем мало олакшали свакодневни рад планирамо да породици обезбиједимо мањи трактор, са којим би могли да обрађују пластенике. Ради се о тракторима познатијим код нас као „Томо Винковић”, а назив су добили по фабрици у којој се производе. Уз трактор намјеравамо да обезбиједимо и додатне прикључке, тако да је планирана вриједност помоћ породици Ђокановић око 9.000 КМ.

Ђокановићи су понос свога мјеста и понос свога народа! Хајде да им помогнемо и да их на најбољи начин наградимо за њихов труд!