Породица Крковић гаји осморо деце у суровим пределима Теоч Дола у Колашину: Не могу сами да заврше градњу куће и обезбеде иоле пристојне услове за своје малишине

Десеточлана српска породица Крковић живи у прелепом, али и суровом пределу Колашина, у Црној Гори.

У малом месту, Теоч До, које окружују високе планине Бјеласица, Сињајевина, Комови и Маганик, отац Станко (46) и мајка Олга (38) одгајају осморо лепе, васпитане и вредне деце. Седам ћерки и једног сина.

Најстарија је Милица (13), која иде у 7. разред. Годину млађа је Зорица (12), и иде у 6. разред. Остала деца иду у ниже разреде или су премала за школу. Новак (10) похађа 4. разред, Анђелија (9) и Анастасија (9) иду у трећи, Викторија (8) у 2. разред.

Јадранка (6) следеће године креће у школу, док ће Мина (4) у школску клупу за две и по.

Сви су одликаши. Најтеже им је зими јер кад завеју снегови често се у школу не може доћи јер је непроходно.

Станко, честити домаћин и Србин, памти своје корене још од пре 250 година.

„Још 1778. године Крковићи су из Бањана (Стара Херцеговина) дошли овде у Колашин. Славимо Светог Јована.“

Станко је одгајан да дели хлеб у великој и сложној породици, јер и сам има петоро браће и две сестре и зна да само слога ствара љубав међу најближима. Своје васпитање и пожртвованост, како нам вели, са супругом усађује и у децу.

„Најлепше је кад нам наша дечица пожеле добро јутро. То је благо, за то живимо Олга и ја. Због њих се боримо. Да једног дана израсту у добре и честите особе.“

Породица Крковићи живи од социјалне помоћи и дечјег додатка за шесторо деце, што је све скупа далеко мање од минималне плате у Србији. Куће и земљиште се не води на породицу, јер је наследника много.

„Имамо и малу башту за наше потребе, као и три краве и десет оваца. Једва да можемо да прегурамо до следећег месеца. Пољопривредну механизацију можемо само да сањамо. Држава баш и не помаже колико би се могло, иако су као најављивали. Политичари воде своје борбе, а за народ их у суштини и није брига.“

Поред старе куће од камена, која прокишњава, налази се и нова, недовршена, у којој је само доњи спрат донекле сређен, и која има тек три собе и купатило, које је у заиста лошем стању.

Добар део подова је голи бетон, без паркета или плочица.

Воду и струју имају, измирују своје дажбине како знају и умеју, али уредно јер би евентуални дугови преоптеретили ионако напету породицу.

Породица Крковић ипак не може сама да плати сређивање горућих ствари. Фасада није урађена. Треба ставити олуке на кућу, озидати тротоар око куће да не буде блатишта. Горњи спрат је потребно опремити покућством , сазидати потпорни зид, ограду на степеницама да би их деца безбедно користила.

Хуманитарна организација Срби за Србе се увек труди да акцијама помогне српске породице са више деце, како у матици, тако и у дијаспори, где су често препуштени себи самима и заборављени од државе. Скрајнути на маргини друштва, неретко далеко од веће цивилизације, у забитима српских простора.

У том смислу покрећемо акцију помоћи за породицу Крковић. Позивамо све људе добре воље да се укључе и помогну овој српској породици да добију пристојне услове за подизање својих осам малишана, које одгајају у суровим и оскудним планинским пределима. Обезбедимо им дом какав су заслужили како би о(п)стали на свом вишевековном огњишту!