ПОРОДИЦА МИХИЋ

МИХИЋИ, ШЕСТОРО ДЕЦЕ, ПАВЛОВАЦ, И. САРАЈЕВО, Р. СРПСКА

Породица Михић живи у Павловцу (општина Источно Сарајево) у старој војној команди на самом рубу општине у поприлично пустом крају. Братислав и Марина имају 6 дјеце: Сања која је напунила 18 година и живи сада у Бања Луци, Бенјамин 14, Милена 12, Невен 9, Николина 6, и Срђан 3 године. ФОТО ГАЛЕРИЈА.

Читав рат су Михићи били у Сарајеву на Кошевском брду са двоје дјеце. Братислав је покушавао макар дјецу да извуче али безуспјешно. 1993 године му је граната убила сина Марка који је имао 21 мјесец и како каже Невен „нису га стигли ни сликати…“. Када се рат завршио изашли су из града као многи Срби и тада је започео њихов живот избјеглице.           Братислав је успио продати гарсонијеру од 17 м2 коју је имао на Кошевском брду и купити дунум земље на периферији Бања Луке (он је поријеклом из тог краја) али сви његови планови су ту стали и никад није успио породици саградити дом да могу напустити те једине две просторије у команди гдје их је склонио.         Братислав ради у Тржном центру „Том“ као физички радник и мимо његове плате Михићи примају још неких 390 КМ дјечијег доплатка и социјалне помоћи који таман покрију трошкове живота те многобројне породице тако да уштедити никад нису могли да дјеци обезбједе и кров над главом. Удружење „Мајке са четворо и више дјеце“ из Источног Сарајева их је уврстило на списак за прављење куће овог прољећа па се Марина још једино томе радује мада помало и не вјерује јер „никакав папир“ није добила за то.           Дјеца сањају и веселе се некој својој будућој соби. Ту гдје су нико нема ни свој кутак јер једноставно простора за тако нешто нема. Од почетка рата па све до данас та се породица бори са оним што сама створи и са минимумом што им је по закону држава дужна додијелити а да се нису ником обратили за помоћ. Међутим за отприлике мјесец дана они остају без и те једине драгоцијене плате и требају помоћ наредних 3 године колико оца неће бити кући. Због насиља  осуђен je на затворску казну.           Центар за социјални рад Источно Сарајево је исцрпило све опције које су законом предвиђене тако да се и они залажу да та породица уђе у прогам „сталних породица“ Хуманитарне организације СзС и да уз помоћ наших донатора помогнемо дјеци Михића у том кризном времену док им се отац не врати и поново не почне радити. Сви су ме испратили тог кишног дана до врата куће, без да нешто траже, као неког ко је случајно свратио до њих и ко се више неће вратити…неког кога неће ни очекивати а камоли му се надати јер на то очито нису навикли… 23.11.2009. – Помоћ породици Михић у храниМалени Михићи живе сада са мајком у једном насељу Источног Сарајева, Павловац. Њихов дом се састоји од двије просторије у објекту који је прије њиховог доласка био војна команда. Удружење родитеља са четворо и више дјеце у сарадњи са Министарством за породицу, омладину и спорт је у пројекту изградње кућа многочланим породицама завршило објекте на тој Општини гдје се између осталог једна стамбена јединица додјељује Михицима.Детаљније… 08.03.2010. – Помоћ породици Михић у храниПредставници хуманитарне организације Срби за Србе из Републике Српске почетком марта обезбедили су неколико пакета основних животних намирница породици Михић из Источног Сарајева у висини од 324 КМ. Такође, покрили смо дуг који су Михићи имали у S&M трговинској радњи такође за храну у висини од 112 КМ.Детаљније…25.05.2010. – Помоћ породици Михић у храниЈош једном смо захваљујући нашим донаторима успјели Михићима купити најнеопходније намирнице. Нажалост, овај пут смо успјели издвојити само 200 КМ за њих што нас је натјерало да неке намирнице оставимо на каси. Осим Бењамина који је био у школи, овај пут су сва дјеца пошла с нама у Тржни центар и искористили прилику да сједну у изложене аутиће за које могу само сањати да ће их једног дана посједовати. Милена је као и увијек са мајком водила бригу о њима и о томе да се намирнице уредно спакују.Детаљније… 30.09.2010. – Помоћ породици Михић у дрвима за зимуУскоро се навршава година дана, од предвиђених три, како редовно помажемо малене Михиће. До сада смо углавном помагали у храни и гардеробици међутим овај нас је пут мајка Марина замолила да им купимо дрва. У временима каква јесу, у породицима са петоро дјеце потребе су јако велике а за Марину Михић која од примања има само дјечији доплатак те потребе су још веће тако да јој је јако тешко одлучити шта јој је дјеци неопходније. Детаљније…04.01.2011. – Помоћ породици Михић у храниДуго смо правили планове за мале Михиће како да им дугорочно помогнемо да свако мало не гледају ко ће им купити хране за одређени период. Нажалост, једноставно нема начина да Марина може на било који начин дјеци зарадити који динар. Покушавали смо у координацији са Центром за социјални рад да смислимо како би макар могла узгајати неке животиње али они немају простора/земље за то и на крају смо се помирили са чињеницом да док се отац не врати, ми не можемо никако помоћи осим да их са времена на вријеме „нахранимо“. Детаљније…21.04.2011. – Помоћ породици Михић у храниЗа Божић, када смо задњи пут купили храну Михићима смо обећали да ћемо их за Васкрс опет посјетити и купити основне намирнице које су потребне Марини да један период буде мирна када је храна за њу и њену дјецу у питању. Са Марином смо прије неколико дана били у контакту и направили списак најнеопходнијег. По том списку сам обавила куповину и одвезла намирнице до њих. Нажалост затекла сам само Милену и најмањег члана породице, Срђана. Детаљније…