Породица Рајковић из Сурчина добила нов спрат куће: Јана, Петра и Симеон коначно имају услове какве су одувек желели

Кућа петочлане породице Рајковић из села Петровчић у општини Сурчин сада је потпуно готова. На септембарском сунцу кроз нове ПВЦ прозоре беле се свеже окречене просторије које су замениле го бетон.

Након што је Хуманитарна организација Срби за Србе 2023. започела помоћ адаптацијом постојећег објекта, када су сређене три просторије на до тада нефункционалном спрату, те по пројекту инжењера напрaвљена бетонска греда која је спојила зидове спречивши даље размицање, полако су се назирали бољи дани за Рајковиће.

некад и сад

Сређена је просторија у приземљу, озидан оџак, постављен олук и лимови, столарија. Купљен је кревет на спрат, душеци, лежај, угаона гарнитура, два ормара, сто и 5 столица, радни сто и радна столица, кухиња и судопера током протекле године.

некад и сад

Но, да би све потпуно било завршено, радови су морали да се наставе и у 2024. години. Израђена је демит фасада, постављене су окапнице на прозорима, као и тротоар око куће и санитарије. Ограда је стављена на терасу.

Укупна вредност радова у 2024. години износи 1.079.258,95 динара, док је укупна вредност пројекта, рачунајући и претходну годину износила 3.789.625,95 динара. Значајна средства прикупљена су и на хуманитарном турниру Кош за срећу уз покровитељство компаније Моцарт.

Дејан, пожртвовани отац Јане, (16), Петре (14) и Симеона (11), више није могао да ради због озбиљних здравствених проблема. Почео је да држи приватне часове, али и поред дечијег додатка укинута им је и социјална помоћ (верватно ће бити враћена). Није било шансе да сам, у таквим околностима, може деци да обезбеди боље услове за живот, који су били и те како нужни.

„Није лако нимало. Преживели смо пожар као подстанари, дуго се мучили, и све што смо успели да сачувамо, дали смо на ову тада незавршену кућу, која је била у прилично лошем стању, и 20 ари. За више и боље имали нисмо. Хтели смо само да изађемо из кирије и боримо се под нашим кровом“, прича отац Дејан своју животну причу.

У међувремену је његова супруга Нина преживела неколико можданих удара. Није више могла да ради. Уследило је психијатријско лечење и проблеми са штитном жлездом.

Некад и сад

Да једна недаћа увек прати другу доказ је и најмлађе дете, син Симеон. Он болује од селективног мутизма и има поремећај понашања. До недавно је пио лекове због свог стања, а сада му је боље, хвала Богу, и више их не користи.

Након дуго времена, сада су сви имали разлоге да се разведре. Деца поготву.

„Ово сам дуго желела. Свој кревет, свој простор, да могу лакше да учим, имам и свој сто. Сада могу да позовем другарице, има где“, признаје Петра, док насмешена седи за новим столом, а већ је стигла и да поређа иконице, од којих се не одваја.

„Имали смо влагу, зидови су се одвајали, столарија пропала, подови бетонски… сада је све ново, и хвала свим добрим људима који су нас се сетили када нам је било најважније и када више нисмо знали како ћемо“, захвална је Нина, намучена мајка троје дивних анђела.

Хуманитарна организација Срби за Србе захваљује се и општини Сурчин која је обезбедила машину за утовар и одвоз шута и набавила собна врата, али и свим другим донаторима на још једном учешћу у акцији и преко потребној помоћи породици Рајковић, која ће сада знатно лакше моћи да се носи са свим животним изазовима!