Празан фрижидер, влага и тужни погледи свакодневница су Матовића код Никшића!

Ја сам самохрана мајка Бранка Матовић. Нажалост, због лоших услова узели су ми пето дијете. Сада се борим да обезбиједим дјеци боље услове за живот како бисмо опет сви били заједно – пренијела нам је своју тренутно највећу муку ова намучена жена.

Матовићи живе у селу Велимље на подручју Бањана, 40-ак километара од Никшића. Борислав (13), Светлана (9), Тијана (7), Снежана (3) одрастају у старој кући, испуњеној влагом. Са њима су још баба Љиља, стриц Игор и тетка Наташа. Сви заједно дијеле свега двије неусловне спаваће собице, дневну, пољски тоалет и намјештај који је то одавно престао бити.

Нико од нас није запослен, нити може наћи какав посао. Чак ни баба не прима пензију. Од оца дјеце не добијам никакву помоћ. Живимо од додатка и држимо двије краве, педесетак коза и двадесетак кокошака. Искрено, слаба је вајда од тога – додаје Бранка.

Она, нажалост, има хроничних проблема са астмом, па стално користи пумпице и љекове. Суморну свакодневницу донекле олакшава то што храну добијају из народне кухиње у Никшићу.

Много сам захвална тим људима. Ипак, далеко је Никшић. Само до главног пута дијели нас 15 километара, па идем пешке и стопирам. Оде ми на то по неколико сати, а често и не успијем.

Највећи Бранкин страх је ако позли неком дјетету што би морала да стопира. Зато маштају да се преселе ближе граду.

Данијела (1) је одмах по рођењу предата у хранитељску породицу, али виђам је. Кад бисмо добили неку кућицу, одмах би ми је вратили!

Након приче о одузетом дјетету, нема се шта више рећи. Преостаје само тишина која говори и више него што треба.

Ова фина дјечица заслужују љепше детињство и сигурнију перспективу. Старији иду у сеоску школу у којој има 30 ђака, али средње школе нема у близини. Морали би ићи негдје у дом.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће акцију прикупљања средстава с једним јединим циљем, да се Матовићима обезбиједи нова кућа. Позивамо све добре људе да се укључе скромним донацијама!