Преданост и помоћ српском народу

Све је кренуло од дневно-политичких дискусија на порталу www.serbiancafe.com, када је група младих људи решила да предузме мале, али значајне кораке. Прва институција која је осетила њихову благонаклоност и преданост је био дечији дом у Добоју. Године 2005. је идеја добила и званична обличија – Хуманитарна организација Срби за Србе је почела званично да делује и то ће усрећити најугроженије српске породице. О почецима, проблемима и успесима смо разговарали са председником овог удружења, мр Игором Рашулом…

Сербум: Господине Рашула, откада постоји хуманитарна организација и можете ли да нам представите делатност удружења Срби за Србе?

Игор Рашула: Хуманитарна организација Срби за Србе настала је као производ једне идеје неколицине ентузијаста, добрих људи и родољуба распрострањених широм света који се 2002. године, у делу политичких дискусија на тада популарном и веома посећеном сајту www.serbiancafe.com, самоиницијативно окупљају и организују у циљу прикупљања неопходне новчане помоћи дечијем дому у Добоју као и једне социјално угрожене породице из истог града. Идеја је била да превасходно ураде нешто конкретно за српски народ, под условом да све буде транспарентно приказано на интернету. Одазив овој акцији је премашио очекивања организатора, што потврђује податак да су у прикупљању финансијских средстава учествовали добротвори широм света. Новац који је том приликом прикупљен употребљен је за куповину намирница и одеће од стране организатора, који су том приликом обишли дечији дом у Добоју и социјално угрожену породицу и материјалну помоћ им уручили лично. Након новинске репортаже у „Вестима“ о социјално угроженој породици Рашковић из Крагујевца са петоро деце крајем 2005. године, Маркус Ћућић из Немачке поново покреће иницијативу о формирању организације Срби за Србе како би се породици Рашковић уручила неопходна помоћ. Као и 2002. године, неопходна финансијска средства пркупљана су путем сајта Serbian Cafe-a. Након тога, почетком јануара 2006. године покренут је и званични интернет сајт на адреси www.srbizasrbe.org, путем којег су донатори могли да се информишу о прикупљеним донацијама, као и планираним и спроведеним акцијама помоћи за породице.

Сербум: Шта Вас покреће да радите тако хуман и одговоран посао?

Игор Рашула: Покреће нас превасходно жеља да из дана у дан чинимо добра дела за наш народ, за угрожену децу и њихове породице, колико год нам донације то дозвољавају. Иако је велика већина чланова организације релативно млада, сви смо, нажалост, били сведоци ратова, патњи, страдања и прогона српског народа, који су се скоро непрекидно одвијала у последњих 25 година на тлу Балкана. Током наших посета угроженим породицама, изнова сведочимо о ратном вихору и какве је све последице оставио на наш народ, а поготово какву суморну будућност за нашу децу.

Сербум: Који су по Вашем мишљењу највећи проблеми са којима се суочава наш народ на овим просторима?

Игор Рашула: На жалост проблема је толико много да не бих знао ваљано да их рангирам по важности, нити да их све споменем. Почев од свеопштег материјалног и духовног сиромаштва, преко спектра изопачености које нам се свакодневно сервира кроз телевизију и новине па све до мањка материјала за рад, за привређивање, недостаје бескаматно кредитирање пољопривредника, развој сточарства, обнова сеоских задруга и других услова које пре свега држава треба да створи како би људи могли да живе од свог поштеног рада. Посебно бих издвојио проблем беле куге тј. изумирање српског народа. Ту је математика проста – у последњих 10 година имамо око 400.000 људи мање у Србији, а у наредних 10 тај број ће се повећати можда чак и на пола милиона. У Републици Српској је на жалост скоро исти степен угрожености. Шлаг на торти су политички и национални проблеми.

Сербум: Имате ли било какву помоћ државних институција и колико су оне отворене за сарадњу?

Игор Рашула: У последњих седам година колико организација постоји нисмо имали сарадњу са државним институцијама Србије. Неколико пута смо разговарали са представницима локалне власти који су обећавали разноразну помоћ за породице које смо помагали, али од свега тога обично није било ништа. Једину конкретну сарадњу смо имали у Републици Српској, где смо са Министарством за пољопривреду и водоснабдевање купили нов трактор за повратничку породицу Екмечић из Херцеговачког села Пребиловци. Такође, добијамо годишње донације у висини од 500 евра из буџета општине Источно Сарајево за помоћ породицама у тој општини. Поред тога, не постоји никаква конкретна сарадња са државним институцијама.

Сербум: Како би држава могла да помогне?

Игор Рашула: Држава треба да ради свој посао ваљано, поштено и праведно и верујем да би онда било и новца и посла за све у Србији. Када је матица јака и добро организована онда и Срби у осталим крајевима Балкана могу да очекују адекватну помоћ, подршку и заштиту. Држава не треба да помаже нашу организацију, већ треба да брине о социјално угроженим породицама до којих ми не можемо да стигнемо.

Сербум: Које сте акције до сада реализовали и који донатори су највише помогли у остварењу тих акција?

Игор Рашула: До сада смо са прикупљених 300.000 евра помогли 290 вишедетних српских породица, неколико амбуланти са лековима, народне кухиње, основне и средње школе. И свака акција помоћи носила је неку специфичну тежину и важност. Наравно, нису све породице добиле исту помоћ, некима смо могли да помогнемо више, некима мање, некима само симболично, али смо се трудили да помоћ стигне до што више људи, па макар то била и мала пажња посвећена деци у виду слаткиша и играчака. Свакако да бих издвојио наш највећи пројекат до сада, а то је изградња куће породици Баловић, који се налазе у копненој зони између централне Србије и Косова и Метохије. То је био заиста огроман изазов за нашу организацију, али уз помоћ донатора и пријатеља из Новог Пазара, Богу хвала, успели смо све да завршимо пре првих снегова. Поред тог пројекта, имали смо на десетине акција помоћи српском народу на Косову и Метохији, где смо, у сарадњи са пријатељима из организације „Мајка девет Југовића“, помогли преко 120 породица. Такође, имали смо преко 15 акција помоћи српском становништву на простору Крајине и Далмације. Што се донатора тиче, не бих хтео никог посебно да издвајам, јер је свако допринео нашим пројектима у складу са жељом и могућностима. Важно је истаћи да су се донатори из целог света окупили око ове наше идеје и оно што нас храбри јесте чињеница да се број људи који подржавају наш рад из године у годину повећава.

Сербум: Најавили сте и велику Божићну акцију прикупљања средстава за српске породице које су погођене егзистенцијалним проблемима?

Игор Рашула: Божићне и Васкршње акције су сада већ постале традиционалне. Месец дана пре самих празника припремимо терен и списак породица које ћемо посетити и обићи неколико дана после Божића и Васркса јер тиме желимо да, поред хуманитарне, придодамо и православну димензију нашег рада и деловања. У акцијама обилазимо и помажемо породице у зависности од њихових потреба, а наших могућности.

Сербум: На који начин би могли и остали појединци и удружења да помогну у Вашим активностима?

Игор Рашула: Свакако да постоји неколико различитих начина на који се појединци и удружења могу укључити у наш рад. Пре свега, потребни су нам редовни месечни донатори који ће, макар и са скромном донацијом, подржати планиране акције за тај месец. Затим, потребни су нам појединци и удружења широм дијаспоре који ће организовати различите манифестације у циљу промоције и прикупљања средстава за наменске пројекте наше организације. Потребни су нам појединци који ће у сваком тренутку и на сваком месту чинити добра дела, без обзира да ли је то кроз нашу организацију или самостално. Ми би највише волели када би се Срби широм света организовали у мање, али компактне организације и у сарадњи са нама или самостално помагали српски народ поштено и транспарентно. Само на тај начин можемо да обезбедимо сигурну будућност за нашу децу, што је уједно и наш циљ.

Аутор: СЕРБУМ, електронски магазин за културу и образовање