И ова нас јесен води у општину Трговиште, у изоловану и скрајнуту на самом југу Србије. Нетакнута природа нас је пратила свом дужином пута од самог искључења са аутопута, па онда и са скретања ка манастиру св. Прохора пчињског у месту Света Петка. Некако се са мајком преко телефонске везе…
„Једва смо сакупили за кућу, коштала је 1.000 евра”, дрхтавим гласом рекла је Маријана, мајка шесторо деце, показујући објекат за који би мало ко помислио да је некоме потребан, а још мање да би неко желео да га купи.
У долини Црног Тимока, у прелепом и често нетакнутом крајолику источне Србије, у селу Валакоње у општини Бољевац, живи породица Ћеферјановић. Отац Ивица и мајка Мирјана имају четворо деце, три ћерке и сина: Алексу (9), Анђелију (8), Петру (5) и Анђелу (3). Са њима живи и бака Ружица.
Северно од града Бујановца у истоименој општини у једној од тесних уличица овог питомог села Лопардинце обитава седмочлана породица Тасић. Прави вредни домаћини. Велика стара капија отвара врата авлије пуна стоке. Отац Зоран и мајка Јелена одгајају петоро деце од којих је најстарији Маријан (21), онда следе Нела (20), Тијана…
Спремамо се увелико за нови подвиг на тлу Северне Македоније. Ништа мање од тога и не сме бити, након упознавања са мучним животом породице Трајковски из Младог Нагоричана.
Породица Јовановић из Болеча, у општини Грoцка, броји петоро децe. Гојко (53) и Данијела (43) су срећни родитељи Катарине (9), Лазара (8), Емилије (7), Вукашина (6) и Анастасије (5).
У северном делу Мокрина, у општини Кикинда, једну улицу северније од речице Златице, сиромашна седмочлана породица Мијуцин једва склапа крај са крајем. Отац Милан и мајка Анђелија одгајају четворо деце и унуку под кровом веома трошног и за живот врло несигурног кућерка.
Ако смо са Богом чега се бојимо, ако нисмо чему се надамо – речи су нашег блаженопочившег Патријарха Павла. Сведочењу ових речи, уверили смо се у селу Леце крај Медвеђе, када смо посетили дивну породицу Божић. Ову породицу чини самохрана мајка Ивана која има чак четворо деце Николу (16), Андрију…
У вишегодишњем раду који броји ускоро две деценије нашег деловања, свакодневно се сусрећемо са разним породицама, (не)условима у којима живе, разним проблемима који отежавају њихов живот… и таман кад помислимо да смо све видели, сваки пут нас изненади нека нова прича. Овај пут, то је била породица Медурић- Шошић која…
Подстанарски живот може бити изузетно тежак и непредвидив, посебно ако једва састављате крај са крајем. Бити стално подложан променљивим правилима и одлукама од стране власника некретнине у којој боравите, ствара осећај несигурности. Финансијски терет плаћања кирије сваког месеца додатно оптерећује буџет, и када је све друго у реду. Код породице…
Примјери чојства и јунаштва – назив је књиге једног од најславнијих црногорских војвода Марка Миљанова. Иако сад, хвала Богу не живимо у вријеме сукоба и страдања, итекако могу да се покажу примјери чојства и јунаштва на дјелу. Један од таквих примјера је свакако породица Нилевић која у данашње вријеме одгаја…
Како наша организација стиже у свако село и место где је помоћ потребна, тако смо сада први пут дошли до Горњег Љубиша, прелепог места са нетакнутом природом и великим природним богатством надомак Златибора. Баш у том, рекло би се идиличном месту, живи породица Минић у не тако идеалним условима за…
„Моја деца све раде. Како устану среде кревет, па кад ми седнемо кафу да попијемо, они чајеве пију. Помажу око ручка, хоће код животиња и у башту. Ови жуљеви су им јер су ми помагали да круним кукуруз. Волео бих да их бар некад наградим сладоледом јер препричавају стално како…
Када обилазимо Црну Гору, сплетом околности село Велика нам је постало једно од омиљених стајалишта и дестинација.
Десеточлана српска породица Крковић живи у прелепом, али и суровом пределу Колашина, у Црној Гори.
„Ништа више није као прије, од кад мајке нема теже је све. Много нам недостаје”, поручили су Ненад (14), Стефан (13) и Драган (11), дјечаци који дане проводе учећи, играјући фудбал и надничећи са оцем.
Драган Величковић био је полицајац на Косову и Метохији до 2013. године, када је отишао у пензију.
Саша Арсић је 2005. године услед тешких животних услова морао да напусти село Извор, код Новог Брда, на Косову и Метохији. Један је од, нажалост, многих Срба који не могу да обезбеде подношљиву будућност у јужној српској покрајини.
Готово да нема куће и породице у Црној Гори а да нисмо срели име Василије, дато по великом светитељу Светом Василију Острошком, тако је и овај пут било код породице Гојковић из села Велике код Плава. Вриједни домаћин Милета са својом супругом Миленом има чак четворицу синова, поред најстаријег Василија…
„Душа ме боли што не могу да им обезбедим кућицу неку, да не одрастају у овом собичку од 10 м2. Ја сам им отац и мајка, а често и једини друг. Мајка их је давно напустила” – каже Негомир Луковић, самохрани отац Ђорђа (12) и Анастасије (11).
