
У посети породици Величковић из Неготина
Драган Величковић био је полицајац на Косову и Метохији до 2013. године, када је отишао у пензију.
Драган Величковић био је полицајац на Косову и Метохији до 2013. године, када је отишао у пензију.
Саша Арсић је 2005. године услед тешких животних услова морао да напусти село Извор, код Новог Брда, на Косову и Метохији. Један је од, нажалост, многих Срба који не могу да обезбеде подношљиву будућност у јужној српској покрајини.
„Душа ме боли што не могу да им обезбедим кућицу неку, да не одрастају у овом собичку од 10 м2. Ја сам им отац и мајка, а често и једини друг. Мајка их је давно напустила” – каже Негомир Луковић, самохрани отац Ђорђа (12) и Анастасије (11).
Породицу Делић из Обреновца чине отац Рајко, мајка Васиљка, као и деца Драгослав (16), Горан (14), Стеван (12), Марија (10) и син из Рајковог првог брака који живи у Београду али је често код њих, Ристо (27).
Обилазећи породице које чекају на помоћ свих нас, овога пута стигли смо у Ужице. Гостољубиви, благонаклони и срдачни, такви су Ужичани. Овакав дух и гостопримство, затекли смо и на кућном прагу породице Кривокапић. Како смо се приближили њиховом дому, пружена нам је радосна добродошлица од најмлађе Милијане (4) која болује…
„Вуче се на гелендер, пење се полако… Када се умори, онда је узмем у руке и носим. Ми живимо на петом спрату у згради без лифта, а Андреја (16) због болести тешко хода, па су муке да јој обезбедим нормалан живот свакодневне” – започео је своју причу, самохрани отац троје…
Пре шест година, када је Слађана Кубуровић била трудна по трећи пут, у шестом месецу, напустио ју је муж. Како нам кроз сузе прича, отишао је за другом женом. Храбра мајка није имала избора.
Хуманитарни рад наше организације заснива на вишедетним породицама, и важно је увек истаћи колико је битна светиња породице у данашње време.
Обилазећи Србију уздуж и попреко, свакодневно се сусрећемо са разним животним причама од којих свака носи нешто своје. Бело Поље код Куршумлије поред природе којом је Бог наградио може да се похвали са часним и поштеним људима. Овај пут, у питању је породица Стојковић, на чијем челу је самохрани отац…
У скромном стану који им је општина Црна Трава доделила на коришћење, породица Николић-Миленковић води тиху, али сталну борбу за нормалне услове живота. Сања, самохрана мајка осморо деце, усред ишчекивања деветог, сведочи о изазовима с којима се свакодневно суочавају.
Почетак марта и сунчано време нам доноси и лепу причу о породици Лаловић-Цветковић из села Стајковце надомак Власотинца. Ову вредну, а можемо рећи и ведру породицу чине отац Бојан са супругом Мајом и њихова деца Рајко (14), Виктор (9), Петра (4), Бојана (2) и Мајина деца из првог брака а…
У звездастој долини реке Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске, окружена Рогозном и Голијом, као и суровим Пештером, породица Глишовић из Новог Пазара живи на рубу егзистенције. Једва склапају крај са крајем. Отац Драган издржава шесточлану породицу радећи у комуналном предузећу.
У малом месту Чуруг у општини Жабаљ, налази се дом многочлане породице Станивук. Милица, која је незапослена и бори се са срчаним проблемима, нашла је снагу да подигне и одгаји чак једанаесторо деце у скромним условима, пружајући им љубав и пажњу.
Украшени тргови, окићени домови и богата трпеза – прва су асоцијација на долазеће празнике. Нажалост, у дому породице Радивојевић из Трњана код Добоја, умјесто богате трпезе, затекли смо трпезарију која је спојена са купатилом! „У истој просторији се купамо и једемо” – ријечи су мале Љубисаве (10) које су нас…
У селу Лазине код Даниловграда, живи породица Јуришевић. Отац Лако, помоћни радник на стоваришту и пекар по занимању, и мајка Зорица, домаћица, боре се да обезбиједе боље услове за своју дјецу: Катарину (8), Кристину (5), Луку (4) и Николу (3). Јуришевићи не примају социјалну помоћ, па од додатних прихода имају…
У току вишегодишњег стажа Хуманитарне организације Срби за Србе, нажалост, неријетко сте у нашим апелима за помоћ могли видјети потресне фотографије породица, узнемирујуће и неусловне просторије у којима живе, суморне и спутане дјечије погледе, забринуте главе које крпе крај са крајем. Међутим, у сљедећим редовима читаћете о једној вриједној, поштеној…
„Ја сам Драгољуб Минић, а ово је мој коњ Жуја. Од малија ногу сам почео да јашем. Такође косим, пластим, вадим кромпир… Помажем тати и мами све што треба јер се и они боре за нас” – рекао је овај вриједни дјечак из села Бојишта код Бијелог Поља, који са…
Заиста би требало детаљније представити широј јавности, једну овако вриједну и издржљиву породицу, с обзиром да то нисмо имали прилике да урадимо, прије пет година када смо их први пут упознали и помогли. Тада је породица Саве и Далиборке Триван, из малог села Засеок близу Босанског Грахова, које се налази…
Усамљена дрвена барака, прекривена лименим таблама које имитирају кров, дом је скромне петочлане породице Булатовић, коју смо посјетили у селу Бјела Црква. Слабо насељено село, од свега стотинак становника, које се налази у прелијепом брдско-планинском предјелу, удаљеном непуних десетак километара од Рожаја, осим природних љепота, не пружа много других благодати…
Како наша организација помаже угрожени српски народ гдjе год он био, тако смо овај пут дошли и до села Соколовићи у општини Соколац, до седмочлане породице Ћеранић. Широки осмијеси на лицима дјеце Гордане (17), Александара (15), Александре (13), Слађане (6), Јовице (4), показују нам истински вриједан живот на селу и…