У малом селу Мраморок код Ковина, живи породица Дамњановић. Породицу чине отац Саша и петоро деце: Никола (22), Невена (20), Ненад (18), Стефан (15) и Михајило (12).
Болест детета је нешто што вас као родитеља паралише. Није пријатно проживљавати ни најобичније вирусне прехладе које дете добије, а да не говоримо о муци која се односи на трајна и озбиљнија обољења, са којима ћете се суочавати током целог живота. Самохрана мајка Љиљана Дукић из Обреновца, још увек има…
У Рајковцу, недалеко од Младеновца, имали смо прилику да упознамо једну младу и предузимљиву породицу. Одлучни да сами себи створе све што је потребно, супружници Марко и Александра, чине све што је у њиховој моћи, да својим малишанима Филипу (8), Луки (5) и Анђели (3) обезбеде сигуран кров над главом…
Када је тешко и када животне муке притисну преко свих граница ваших могућности, у тим моментима се најбоље открије ко је од чега саздан. Да се на муци познају јунаци, показала нам је управо на свом примеру бака Светлана Стошевски, из малог села Пелинце на северу Северне Македоније. А муке…
Скромни услови живота у породичном дому Ивковића из Ћићевца, нису препрека четворици синова Горана и Јелене, да буду вредни, пожртвовани, скромни и уз то и одлични ђаци. Андрија (21), Вукашин (14), Војин (12) и Богдан (5) труде се да буду ослонац својим родитељима у овим тешким временима.
Разруђена села која се налазе у oпштини Медвеђа, постала су често одредиште наше организације. Неприступачни терени и неукротива природа најбоље показују колико је овде тешко живети.
Опстанак Срба у сјеничкој општини под знаком питања је већ дуже време. Шта је потребно да би Срби опстали у тим крајевима? Први корак је свакако повећање наталитета, а затим и брига о породицама са децом. Представници наше организације, посетили су породицу Обрадовић, из малог села Градац, недалеко од Сјенице.
Поново и ове године ћерамо у Невесињу, овај пут код породице Глоговац из села Доња Бијења. Шта све могу вриједне руке да ураде и створе, да не кажемо ишћерају, видјели смо код наших домаћина Сњежана и Бојане који имају, за сада, петоро прелијепе дјеце.
Уз раскошни крајишки крајолик који је природа издашно даравола, домаћинске куће са плотовима и гране шљива које су се богате родом до пода савиле, на мање од 45 минута од Бањалуке, допутовали смо у село Ријечани код Лакташа гдје смо обишли шесточлану породицу Живковић.
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће још једну велику акцију у Бањалуци, а овај пут потрудићемо се да породици Гашић која има шесторо дјеце ријешимо стамбено питање и изградимо кућу. Након успјешно реализованих акција за породице Лукић и Савановић овај пут ред је да свој дом добије и породица Гашић.
Породица Зејак живи у Доњем Грбљу између Котора, Тивта и Будве. Поглед на море заклања им само једно брдо. Породицу чине Ристо, Бојана, Сава (8), Јован (4), Петар (3) и Павле (3). У посљедње вријеме стисле су их муке.
Неизвесна будућност, брига за децу, оскудевање у најосновнијим животним стварима и одсуство слободе. То је укратко свакодневица нашег народа широм косметских енклава, већ више од две деценије.
Живот Призренке Биљане Лолић тешко да би се речима могао описати. Принудно напустивши свој дом као млада девојка, срећу је потражила прво у Сврљигу где се удала за првог мужа, да би се након развода упутила ка Сребреници из које је практично побегла са децом због насиља које је трпела…
До породице Куч требало нам је више од сат и по времена вожње од Бијелог Поља. То довољно говори о удаљености села Чампари у којем ова породица живи. Горштачким животом живе самохрана мајка Стојанка, Ана (18), Бојан (14), Александар (13), Никола (9) и Андријана (6). Некад их је било више…
У данашње време када се људи у просеку тек у тридесетим годинама живота одлучују на формирање породице, углавном са једним или двоје деце, нису чести случајеви попут Далибора и Јоване Крунић, младих родитеља који већ имају четворо деце.
У Панчеву смо посетили многочлану породицу Небрига. У породичном дому дочекали су нас бака Биљана, дека Срећко, мајка Санела и деца Александра (14), Јелена (12), Сузана (11), Милица (7) и Богдана (1). Нажалост, отац Горан није био присутан пошто је био на послу.
„Народ је красан, разборит и поштен, пун светијех идеала, пун вјере у будућност, пун истрајности покрај свих невоља и злих година које га глађу, море. Откако сам боље упознао овај поштени, искрени, српски народ у Невесињу, ја сам се утјешио и вјерујем још у васкрс домовине.” – тако је говорио наш…
Уз саму границу са Румунијом, мало село Ватин, надомак Вршца привремени је дом многочлане породице Токин. Привремен, јер мајка Ивана Немет и отац Крста Токин, уз помоћ скромних примања једва успевају да изнајме трошну кућу у којој живе са седморо девојчица.
Породица Малешевић је једна од двије породице из Зворника које смо посјетили и које намјеравамо да помогнемо ове године. Породица живи у мјесту Малешић удаљеном 15-так километара од Зворника у кући коју су уз помоћ још добрих људи некако успјели да саграде и опреме унутра.
