Вести

„И свуда гдје је српска душа која; Тамо је мени отаџбина моја; Мој дом и моје рођено огњиште” – писао је велики Алекса Шантић у свом родном Мостару пре више од једног века. И као вођени овим завјетним стиховима, Хуманитарна организација Срби за Србе наставља своју мисију у Мостару, на…

Село Велика посљедњих неколико година постало је мјесто велике хуманитарне мисије свих донатора наше организације! Још једно дјело љубави удахнуло је живот и наду у боље сјутра у селу код Плава које је претрпјело велика страдања у Другом свјетском рату.

Ишчезла је стрепња и умирила се брига. Некада измучена и изморена лица Александра и Иване, родитеља дечака Лекса (6) и девојчице Лине (4), сада су попримила поптуно други облик. Сијају од среће.

Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња (2), Михајло (1), Андријана и Марко (5), Снежана (7) и Милош (8). Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!

Често смо принуђени да се суочимо са тешким животним околностима, онда када то најмање очекујемо.

Сложно, пуном паром, засукали смо рукаве и дошли до зацртаног циља. Велики пројекат, реализован је готово у рекордном року, а још једна вишедјетна породица, од сада ће имати једну животну бригу мање.

Сигурни смо да се сви сјећате породице Вуксић из Братунца чија прича је аутентична по томе када је након бројних породичних трагедија које су их задесиле

Готово да није било паузе у реализацији наших активности у Северној Македонији. Већ на самом почетку календарске године, ефикасно је спроведено неколико занимљивих акција. Посебно су живописни локалитети на којима смо били, па дословце можемо рећи да је помоћ испоручена широм Северне Македоније. У овој акцији утрошено је укупно 29.367…

Љета 2021. године, када смо се први пут упознали са породицом у селу Пискавица надомак Бањалуке, гдје се налази њихов дом, нисмо могли да се отмемо утисцима који су нас преплавили. Тешко је било наћи довољно ријечи хвале да опишемо ко је од укућана ове породице пристојнији, срдачнији и вриједнији.

Митру Петровићу његова породица је све у животу. Беспоштедно даје цијелога себе, како би им омогућио сигуран кров над главом и нормалне услове живота. Уосталом тако и треба да се понаша један домаћин и глава породице.

Далибор и Јована Крунић, кад год их видимо, имају све већи и већи осмијех на лицу. Како и не би, када им је после дуге двије године од наше прве посјете, остварење свих њихових снова надомак руке.

Уздигнута чела носи свој животни крст, самохрана мајка Ангелина Крстић-Маринковић из села Доњи Бродац, надомак Бијељине. Сазнали смо то прољетос, када смо је посјетили. Ми смо јој својом добротворном дјелатношћу помогли да бар у овој животној етапи, тај крст постане нешто лакши.

Десетак километара од Мркоњић Града пратећи ријеку Понор у селу Подбрдо живи шесточлана породица Говедар коју чине отац Милан (42), мајка Биљана (30) и њихово четворо дјеце: Здравко (10), Ђорђе (6), Митар (9) и кћеркица Ана (4). Породици је купљен трактор 7245 Зетор са витлом у укупној вриједности од 27.872,45…

Једна од најпотреснијих прича коју смо пренијели почетком 2023. године била је о тjескоби породице Зубовић из Котор Вароши у Републици Српској. Петоро дјеце који са својим намученим родитељима одрастају у нехуманим условима и то у туђој кући која је, уз сву муку, била оглашена за продају. Годину дана након…

Крајем прошле године пренели смо лепу причу из села Дупце код Бруса где смо уселили још једну вишедетну породицу у низу. То је била породица Божановић-Живковић са чак петоро деце:  Алекса (14), Никола (13), Александра (12), Соња (11) и најмлађи Оливер (4).