Пуна кућа мишева, бубашваба и буђи – мала Милица (11) плете каишеве да би преживели! (видео)

„Зовем се Милица, имам 11 година и највише волим да помажем мами и тати око плетења каишева” – дочекала нас ја мала Милица Мијатовић из Кузмина код Сремске Митровице, чији је основни задатак, поред плетења, да као најстарија брине о млађој браћи и сестрама.

Младе супружнике Перицу и Тању Бог је наградио са чак шесторо деце, три дечака и три девојчице, на равне части. Поред Милице, ту су Горан и Гордана (10), Јелена (6), Зоран (3) и Михајло (1). Ипак, осим деце, трошна кућица им је пуна мишева, бубашваба и буђи!

„Има доста мишева, а кад је јака киша изађу и бубашвабе. Плашимо их се” – додаје Милица.

Преживљавају од скромне социјалне помоћи, дечијег додатка и сезонских послова. Поред тога, плету каишеве за обућу.

„Једна жена доноси материјал за неку фирму из Руме, па правимо. Заради се који динар. Навикавамо и децу бар на неке послиће који нису тешки. Ипак, јако су мала примања. Док платимо струју, кирију и остале трошкове, мало нам остане, па то провлачимо цео месец. Док не иду у школу и некако, али кад крену све је много теже. Колико пута зафали за ужину или нешто” – укључује се мајка Тања у разговор.

Детињство ових малишана од колевке је спаковано у две изнајмљене и скучене собице у којима се играју, уче и друже превасходно једни са другима, јер услова за окупљање неког већег друштва нема. Троје најмлађих спавају са мајком на душеку, а зими су сви заједно у једној соби, буде топлије. Купатило и воду немају, само чесму у дворишту. Рупе код прозора кроз које дува пуне сунђерима. Прокишњава на све стране, па је велика влага и голим оком видљива. Од скорашње јаке олује, дечија собица у потпуном је мраку.

„Овде смо већ 14 година подстанари, плаћамо 4.000 динара. Ту су нам се родила сва дечица и не знају за боље. Нажалост, ускоро ћемо морати и отићи. Газда нас је обавестио да ће следеће године у пензију и да ће се вратити ту да живи. Не знамо где ћемо са шесторо деце и ко би нас примио” – забринута је Тања.

Упркос катастрофалним условима, деца су здрава. Међутим, домаћин Перица имао је озбиљних проблема са притиском и био је једно време у болници. То их је баш било уплашило. Тања је тада још била трудна, па је морала сама да брине о деци и свему. Сада пије терапије и мора да се пази, али мора и да ради. Многе материјалне благодати нису им још увек на дохват руке.

Не боли, ипак, недостатак материјалних ствари колико душевна бол узрокована људском безобзирношћу. То нам је мајка Тања посебно истакла:

„У школу и кад је киша и кад је снег иду пешке. Нико неће да их повезе пошто мисле да су сиромашни, да немају ко што они имају. Дођу тако из школе мокри, а овде их сачекају влага и хладноћа. Тишти их то, мада не говоре. Буде ми жао због немоћи, мајка сам им!”

Мијатовићи никада нису путовали нигде. На екскурзије не иду јер је јако скупо, а и, како кажу, кад би могли да пошаљу једно дете, било би им жао друге деце. Зато их не пуштају уопште. Због тога је највише жао малом и тихом дечаку Горану. Он највише воли да гледа фудбал, али у последње време не ради телевизор. На питање да ли има неку жељу, стидљивим гласићем одговорио је:

„Позивам јако добре људе да ми купе кућу, волео бих да позовем моје другаре из школе да ми дођу. Ова кућа где смо сада није лепа.”

Већина људи данас се не би усудила да има чак ни кућног љубимца, а да притом немају решено стамбено питање, сигуран и стабилан посао и шта све још не, што је данас наметнуто као неки друштвени критеријум да би се засновала породица. Мијатовићи су се храбро упустили у брачне воде, не чекајући ништа од тога и чврсто решени да имају бројно потомство као и њихови родитељи, како у шали кажу „да им не буде досадно у игри”, а и да сутра помажу једни другима. Не седе скрштених руку, али нису успели да обезбеде дом. Решили су зато да нам се обрате за помоћ!

Нови задатак за Хуманитарну организацију Срби за Србе и све њене донаторе јесте да пробамо да њихове снове о породичном дому претворимо у стварност. Можда је управо најмлађи Михајло, док је спавао за време наше посете, снивао снове о новој кући, ни не знајући да ће му се они можда ускоро остварити.

Позивамо све добре људе да се укључе у нову акцију помоћи. Мали Мијатовићи заслужују да им помогнемо да живе као њихови вршњаци!

Сви начини за донирање по земљама:

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА

1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
3. Пошаљите текст SZS на 81190 (2.99 евра)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
4. Пошаљите текст SZS 30 на 488 (број замените жељеним износом од 1 до 99 CHF)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)