Радивоје и Љубинка са троје деце живе у кући од блата старој више од 100 година: Немају воду ни струју, а од првог насеља их деле километри

Породица Анђеловић из села Радовница (махала Лештарци) у Трговишту, иначе најнеразвијенијем округу Србије, живи у крајње нехуманим условима. Од првог насеља деле их километри шумских путева. Окружени високим планинама, једни су од последњих који се и даље налазе у том делу малог села. У њиховој релативној близини живи свега још два човека.

Љубинка (44) и Радивоје (61) одгајају Миодрага (22), Ану (20) и Ђорђа (13), док им је старија ћерка удата. Њихова кућа је стара више од 100 година, прављена од блата, камена и дрвета. Под је бетонски, а на плафону су трошне дрвене греде. Улазна врата су накривљена, па лети улази жега, а зими студен. Кућа нема оџак, због чека се кров више пута запалио, те запалио и инсталације, па сада у већем делу овог трошног и по живот опасног објекта немају ни струју.

Живимо у родитељској кући од блата. Мој татко се ту родио, ја сам се ту родио, као и моја деца. Одавно ју је време згазило, толико је лоше да се чак не може ни реновирати, не исплати се, али шта можемо. Немамо воде, купатило могу само да сањам. Користимо чесму у дворишту. Где да се купам кад се ознојим од рада? Деца користе корито напољу. Грејемо воду на ватри, па досипамо у хладну и тако одржавамо хигијену. Спавамо на трошним импровизованим креветима. Пожари су нам запалили инсталације, па кубуримо и са струјом. Од беле технике имамо једино одскора мали фрижидер, то је све – прича нам Радивоје своју тешку животну причу.

Овај честити човек је цео радни век провео у Јумку, и са својом супругом успео да колико-толико одшколује своју децу, али је постао технолошки вишак, и сада, болестан и незапослен проводи дане у катастрофалним условима.

Имам 6 хектара земље, али је велика већина заправо необрадива, све сам голем крш. Има и дивљих звери, није наивно. Оно мало обрадиве површине користимо да ручно садимо кромпир и лук. Механизацију никад нисмо ни имали. Тек толико да се прехранимо. Значила би нам мања фреза, малекчка косачица. Имамо и 20 оваца, па правимо сир и некако склапамо крај с крајем, али заиста тешко. И задужили смо се на неколико страна да бисмо преживели.

Све им је увек било предалеко. Раздаљину су успевали кратко да реше тако што су купили стару Ладу за 300 евра пре три године, али се убрзо покварила. Радивоје каже да је тај ауто скоро старији од њега. Иначе, док је био млађи, када закује зима, годинама је носио децу на леђима кроз снег и планину километрима до школе. Крене у 5 сати изјутра, стигне тамо у 9.

Љубинка ради у дирекцији на уговор од по пар месеци, а који јој и истиче ових дана. Поврх тога бере печурке и боровнице како би донела још који преко потребан динар.

Педесет динара су ми давали по сату за брање боровница. Тежак посао, али нема се куд. Моја плата не може да покрије све што нам је потребно. Нема ко да нам помогне. Моји су слаби, супругови су умрли. Деца немају где да доведу другаре. Не можемо да им обезбедимо ствари које имају друга деца. Али, бар нису гладна, то је најважније – признаје ова разборита жена.

Ана је завршила средњу школу у Трговишту, али посла за сада још увек нема. Каже да би волела да има телефон и лап-топ. Син Миодраг је електричар у Врању, а ради и тешке физичке послове како би успео да се некако издражава. Заради једва за себе, а иако би волео да помогне родитељима, просто није у стању. Млађи син, Ђорђе, још увек је основац, па пешачи до школе око сат времена.

Оно што је породици Анђеловић тренутно најпотребније јесте материјал за довршетак градње нове куће, коју су уз помоћ кредита који су подигли, али и примарно уз помоћ донација од других добрих људи започели да граде одмах до старе куће. Нису имали средстава да наставе даље, али су успели да је укрове и колико толико заштите од пропадања.

Потрудићемо се да будемо подршка овим измученим људима, како би им се обезбедили иоле пристојни услови за нормалан живот, али и како би се начинио макар мали корак ка опстанку српског живља у суровим пчињским условима на југоистоку земље, подручју које се убрзано празни.

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА

1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
3. Пошаљите текст SZS на 81190 (2.99 евра)
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)