Радост Васкрса у домовима Крајишника!
Носи крајишки народ на души ожиљак. Свашта су прошли, проживели и на крају се вратили да остану на свом кућном прагу. Жртва коју су наши сународници са подручја Крајине поднели, мотивише нас да радимо још више и да ту њихову жртву наградимо барем донекле, испоручујући им неопходну помоћ.
Осим саме суштине коју са собом носи вид помоћи који се договори са сваком породицом понаособ, наша помоћ за циљ има и да ободри и охрабри ове истрајне и непоколебљиве људе. Са сазнањем да у мору небриге, постоји ипак неко ко цени вашу жртву, све је другачије.
Овај пут смо у склопу Васкршње акције обухватили четранаест породица, са подручја Далмације, Лике, Западног Срема и Барање. Укупна вредност помоћи износи 73.326 евра.
Традиционално смо прво посетили Далмацију, где смо испоручили помоћ за пет породица.
Прва на листи је била породица Четник, која живи одмах до једног од најлепших могућих локалитета у овом делу Европе, чувеном извору реке Цетине у истоименом месту или како га још називају Oко Далмације. Миленко и Катарина су се вратили пре коју годину из Швајцарске, са својом дечицом Емили (3) и Кристијаном (2) у Миленкову родну кућу. С обзиром да је кућа заиста огромна, и да у њој дуго нико није живео осим Миленкове мајке, захтева доста улагања. Успели су да прилагоде један спрат за живот, али је проблем грејање за тако велику кућу. Инвестиција није нимало мала, а сами нису били у могућности да тако брзо издвоје толика средства, па смо одлучили да помогнемо овој дивној породици. Набављен је котао на пелет и пратећи материјал за инсталацију. Свеукупно смо издвојили 4.700 евра у ту сврху.
Након тога смо у Бискупији посетили породицу Иванишевић. Александар и Анђелина иначе живе у стану у Книну, у стану који им је додељен од државе са правом откупа, са ћерком Александром (17) и сином Давидом (15). Због школских и пословних обавеза, много им је лакше да живе у Книну, а у Бискупији имају породично имање, које помало обнављају. План им је да прилагоде један део имања, тачније једну стару кућу за потребе туризма, и да када деца одрасту, да се врате да живе на село и покрену породични посао. Ове предузимљиве људе помогли смо куповином материјала за кров. Вредност помоћи износи 2.000 евра.
И породица Илић из Пађена је вредна породица, која се на све могуће начине бори да опстане и преживи ту где јесте. Домаћин Далибор је возач камиона, па је по цео дан одсутан, док је мајка Мирјана код куће и брине о дечацима Петру (7) и Андреју (3). Имају своје регистровано пољопривредно газдинство, па им је жеља да унапреде бављење сточарством. Штала у којој планирају да држе стоку нема кров, па је договор био да им купимо материјал за постављање крова на штали. Издвојили смо 3.800 евра на име помоћи за породицу Илић.
Младу породицу Каназир посетили смо у Мокром Пољу. Лазар и Јована су тек недавно добили бебу Теу (6 месеци). Живе заједно у домаћинству за Лазаровим родитељима и цела ова мала заједница се бави сточарством. Недостатак балирке им је знатно отежавао све послове, па смо одлучили да им помогнемо управо куповином прикључне балирке. 3.500 евра смо утрошили за набавку пољопривредне механизације и на тај начин подржали још једну младу породицу, која планира да своју будућност гради управо у свом селу.
Последња породица коју смо посетили на подручју Далмације, била је фамилија Шукара из Смилчића. Ову породицу чине родитељи Милан и Марцела и дечица Павле (4) и Луна (3). Домаћин Милан је већ неколико месеци у Америци код рођака због лечења, па је Марцела сама са двоје деце. Нагласили су да имају доста проблема са кровом на кући, и да би им материјал за реновирање крова био неопходан. Изашли смо у сусрет њиховој молби и у вредности од 4.270 евра набавили материјал за кров. Радове на крову ће извести Миланов брат са пријатељима у његовом одсуству и на тај начин свесрдно помоћи свом брату.
Следеће одредиште била је Кореница у Лици. Опет смо имали прилику да упознамо један млади брачни пар, који је одлучан у намери да своју срећу гради управо на својој дедовини. Јован и Нада Његован, са сином Ђорђем (2) живе у огромној кући, коју је Јован наследио од оца. Некада је то била економски стабилна породица, која је у оквиру своје куће имала и омању трговину. Сада је то све опустело, па је од свега остао само траг некадашњих бољих времена, док је наш народ био у много већем броју присутан на том подручју. С обзиром да је тако велику кућу јако тешко загрејати, породица се обратила са молбом да им се купи котао на дрва и пратећи материјал за инсталацију котла. То је и учињено, а укупна вредност помоћи за породицу Његован износи 3.180 евра.
Остатак ове наше Васкршње акције, спроведен је на подручју Барање и Западног Срема, где је уједно и највећа концентрација нашег народа када је реч о Републици Хрватској, и одакле уједно добијамо и највећи број молби за помоћ.
У Барањи, тачније селу Чепински Мартинци које се налази надомак Осијека, посетили смо породицу Вукмировић. Бранимир и Николина су још један у низу младих брачних парова, које смо упознали и помогли у склопу ове акције. Они имају дечкића Тихомира (2) и бебу Давида (4 месеца). За њих смо обезбедили материјал за замену крова и платили радове за израду олука. Бранимир се у недостатку посла преоријентисао на бављење керамичарским радовима, па планира да отвори и своју фирму. Иначе, куриозитет је да Бранимир потиче из огромне породице, и да има чак осморо браће и сестара, од којих је већина остала да живи на том подручју. Издвојили смо 9.450 евра за помоћ Вукмировићима, а они су нам од срца били захвални, јер за овако један велики подухват какав је замена крова, не би могли сами да прикупе средства.
Наставили смо посете породицама у Боботи, Трпињи, Борову селу и Бршадину.
У Трпињи помоћ је обезбеђена за две породице. За четворочлано домаћинство Антића, које чине родитељи Слободан и Ивана и деца Тијана (14) и Милан (10) купљен је део материјала за постављање изолације и фасаде на њиховој породичној кући. Вредност помоћи износи 3.600 евра. Антићи ће врло брзо кренути у постављање фасаде и спремно дочекати предстојећу зиму.
Породица Јелић из истог места, такође је добила помоћ од наше организације. У овом домаћинству живе родитељи Ненад и Миланка са ћерком Милицом (12) и сином Петром (7). Обратили су нам се прошле године са молбом да се обезбеди грађевински материјал за уређење поткровља, тачније како би се направиле додатне собе за децу. 4.500 евра је издвојено за набавку материјала, а Јелићи ће се одмах бацити на посао, како би деца дочекала предстојећу школску годину у новим собама. Петар је у то име послао једну лепу цртану захвалницу за све донаторе наше организације.
У Боботи су такође посећене две породице, којима је обезбеђена договорена помоћ. Прво смо обишли Николиће. Лука и Велинка имају три сина, Данијела (11), Дејана (6) и Марка (5). Живели су до сада у трошној кући, на којој је доста тога недостајало. Лука је скоро двадесет година старији од своје супруге, а због болести није у могућности да ради, па осим социјалне помоћи и повремених послова које Велинка успе да нађе, немају других примања. Њима смо обезбедили помоћ у виду ПВЦ столарије, материјала за фасаду, блокова и троје собних врата. Николићи су се брзо организовали и успешно поставили фасаду на кући, која сада изгледа потпуно другачије. Утрошено је 3.998 евра за помоћ породици Николић. Да додамо, да је уз помоћ добрих и савесних људи са локала, а на наш предлог, породици Николић обезбеђен и намештај за дечију собу, лаптоп и телевизор.
Друга породица из Боботе која се нашла на списку помогнутих била је фамилија Војновић. Синиша и Маја су наследили кућу од Синишиних родитеља. До скоро су били подстанари и доста се мучили са своје троје деце, Саром (12), Урошем (10) и Милом (7). Синиша је одлазио често у иностранство да ради, док је Маја бринула о деци. Нажалост, Маја је имала недавно мождани удар, који ју је онемогућио да нађе и задржи неки стални посао. Иначе, наслеђена кућа је огромна, али истовремено захтева и велика улагања. Посебно им је проблематичан кров. Процена је да ће бити потребно готово 20.000 евра за радове и материјал. Ми нисмо били у прилици да издвојимо целокупан износ, али смо им несумњиво значајно помогли куповином дела грађевинског материјала у вредности од 4.628 евра. Како наводе, свака помоћ им је добро дошла, па тако и ова са наше стране.
Затим смо у Борову селу исто посетили две помогнуте породице. Највећа помоћ у склопу Васкршње акције, стигла је на адресу петочлане породице Јерковић. Супружници Милош и Бојана имају такође троје дечице, Хелену (8), Дамјана (4) и Тијану (2). Обезбеђен је материјал и плаћени су радови за постављање фасаде са изолацијом за целу кућу, за шта је утрошено 14.800 евра. Велика инвестиција, али која ће умногоме олакшати загревање куће која није мала, и скинути један огроман терет са леђа овој породици.
Миладина Кокотовића смо посетили у његовом породичном дому, где живи са својом невенчаном супругом Катрином и своје троје деце из првог брака, Слађаном (15), Николом (13) и Теодором (9). И ова породица муку мучи са неадекватним животним простором. Кућа захтева реновирање, па је договор са Миладином био, да му се обезбеди материјал само за дозиђивање једне додатне собе и реновирање, тачније проширивање купатила. Миладин се свакако и бави повремено грађевинским радовима, па је куповина материјала у вредности од 4.700 евра била сасвим довољна као вид помоћи њему и његовој породици. Миладин већ полако врши припреме за почетак радова, па се надамо да ће их врло брзо и окончати, а пре свега на радост своје деце за коју се свакодневно бори.
Акцију завршавамо у Бршадину, посетом још једном младом брачном пару. Породицу Околић чине родитељи Зоран и Злата, са децом Немањом (6) и тек рођеним Милошем (5 месеци). Околићи живе у изузетно скромној кућици, са свега једном собом и малим дневним боравком који је спојен са кухињом. Жеља им је била, да им се набави потребни материјал како би дозидали још коју просторију и тиме учинили да им животни простор буде макар мало бољи. Испунили смо њихову жељу и купили грађевински материјал за изградњу додатне просторије. Издвојено је 6.200 евра за помоћ породици Околић.
Васкрсава нада ових људи који живе ван домашаја матице, да ипак нису препуштени сами себи. Уз помоћ Српске православне цркве, која им је главни ослонац и на коју се и ми ослањамо приликом спровођења наших акција, непоколебиво се држе и остају своји на своме.
Заједно са свештенством Eпархија горњокарловачке, далматинске и осечкопољске и барањске, а са благословом њихових епископа, завршили смо успешно и ову традиционалну акцију. Захваљујемо се како њима, тако и осталим сатрудницима, и верном народу, који нам пружа подршку и указује гостопримство.
