Рођена у штали, данас без основних услова за живот – Дуња (3) са Косова и Метохије
Дуња Насковић, трогодишња девојчица, живи у удаљеном и изолованом селу Одевце које се налази на Косову и Метохији између Новог Брда и Косовске Каменице. Једна је од свега неколико деце која живе у овом селу, где је остало око педесетак Срба.
Стидљива и мирна, дане проводи у дворишту играјући се са братом Душаном (4). За разлику од већине деце која поседују разне играчке, мали Насковићи их имају само три – пластични пиштољ, поломљени обруч дечијег коша и лутку.
– ‘Волели бисмо да имамо још један бицикл, да можемо заједно да се возимо’, –скромним гласом нам одговара Душан на питање шта би волели да имају, док Дуња без речи потврдно клима главом. – ‘Такође, волео бих да имам неки алат, шрафцигере и чекић, да могу да поправљам ствари’ – објашњава Душан своју жељу која указује и на то чиме би желео да се бави када порасте.
„Рођени су у преуређеној штали где смо живели донедавноˮ
Самохрани отац Драган тешком муком покушава да обезбеди најосновније ствари за своју децу, иако је инвалид. Радећи тешке послове остао је без палца и кажипрста. Њега затичемо у радничкој униформи, спремног да настави своје послове. Драган се, иако нема никакву механизацију, бави пољопривредом радећи све ручно.
Дуња и Душан су се родили у преуређеној штали од три метра квадратна у чијем наставку су биле краве. Ту смо живели донедавно. Преселили смо се у недовршену кућу коју сам започео. Нажалост, једва имамо могућности за основне потребе, па не можемо да наставимо радове. Свакако у штали нисмо више могли да издржимо. Не због мене, због њих бих волео ово да се заврши – прича нам отац Драган невероватне услове у којима је ова породица живела и у којима живи.
„Видела је да се друга деца купају у купатилу, а ми и даље у коритуˮ
Овај храбри отац се са пуно љубави и пажње брине о својој деци. Достојанство и храброст које показује потврђују да је у питању породица које је заслужила поштовање и помоћ.
Жеља ми је да децу изведем на прави пут и трудим се да увек останем позитиван. Једино што ми тешко пада су речи моје ћерке Дуње која ме с времена на време пита када ћемо имати купатило. Видела је да се друга деца купају у купатилу, док се ми и даље купамо у кориту – стегнутим гласом отац Драган говори шта га највише тишти и додаје – волео бих да једног дана имају собу пуну играчака!
Породица Насковић је прва породица коју Хуманитарна организација Срби за Србе планира да помогне у својој традиционалној Божићној акцији. Овог пута, заједно са Божић Батом покушаћемо да Насковићима обезбедимо завршетак куће, ново купатило и собу пуну играчака. Да бисмо успешно реализовали акцију, биће нам потребно око 12.000 евра.
За овакав подухват потребна нам је и помоћ свих наших донатора, па вас позивамо да се прикључите Божићној акцији за помоћ породици Насковић!
Како помоћи Дуњи и учествовати у Божићној акцији?
