Рука подршке из Чикага

Да није било помоћи хуманих, ко зна шта би било са нама, поготову када смо остали без главе породице – каже Радојка Гајић (50), самохрана мајка петоро деце, којима се последњих десет година, од када су из родног Лебана код Приштине избегли у Куршумлију, живот сводио на пуко преживљавање. Зато у кући, у насељу Пантиће, Радојка истиче захвалност свима који су се њој и деци, Гордани (14), Миљани (17), Милени (20), Наташи (21) и Николи (22), нашли при руци у време немаштине и немоћи. – Иако су нам одмах по избеглиштву с Космета многи притекли у помоћ, после приче објављене у  новинама испуњене су неке од највећих жеља мојој деци. Пре свега да имају купатило, које им је највише недостајало – каже Радојка, којој је хуманитарна организација “Божур” из Чикага купила недовршену кућу.

У породици Гајиће донедавно је било и троје студената. Наташа (21) и Никола (22) студирају у Косовској Митровици, а најмлађа Милена студирала је економије у Нишу, али је одустала. Каже да је боље да ради не би ли нешто зарадила, јер ова породица прима месечно само око 10.000 динара социјалне помоћи. – Пошто због нарушеног здравља нисам у стању да радим, моја деца раде где год им се укаже прилика – тихо прича Радојка док посматра своју децу која се, последњих месеци, ретко окупљају. – Када почну предавања, сестра и ја због обавеза на факултету ретко долазимо. Али зато током летњег распуста готово сви радимо сезонске послове како бисмо обезбедили нешто средстава за набавку зимнице и дрва – прича скромно Никола, студент психологије, који у индексу ређа високе оцене, као и његова годину млађа сестра Наташа, студент енглеског језика.

Срећна сам што су ми деца одлични ђаци и добри студенти, али жао ми је што су принуђени да раде. Ето, Милена је одустала од студија у нади да ће се запослити – наставља причу Радојка. Док нас испраћа, осим куршумлијској општини која им је приуштила новчану помоћ, захваљује се и предузећу “Планинка” које је Николи обезбедило стипендију до краја студирања. Ипак, на питање шта им највише недостаје, обазриво каже да њена деца прижељкују компјутер.