„Сада живимо у кући коју сам одувек желела!“ – Лутка, Александра и Душан у новој кући сањају велике снове!
Некада су им орлови били комшије, а сада из њиховог новог дома пружа се прелеп поглед на Куршумлију! Акција која је подстакла десетине хиљада људи на хуманост успешно је приведена крају.
Некад и сад
„Емотиван сам, ово су сузе радоснице. Хвала свима који су нам помогли. Надам се да ћемо се моја породица и ја одужити у будућности и учествовати у акцији помоћи некој другој породици” – рекао је отац Зоран, са искреном захвалношћу.
Подсетимо, породица Рашковић живела је у старој и руинираној кући од блата у селу Свињиште на тромеђи општина Куршумлија, Подујево и Медвеђа. Деца Лутка (14), Душан (15) и Александра (13) проводила су своје слободно време помажући родитељима у кућним пословима и бавећи се пољопривредом. Дом у коме су живели представљао је изазов у сваком смислу – од земљаног пода и крпљеног крова до ограниченог приступа струји и води. Отац Зоран и мајка Ивана трудили су се да пруже што боље услове за своју децу, али скромни приходи и изолованост њихове куће представљали су велики терет за породицу.
Некад и сад
Некад и сад
„Остварио ми се сан. Имам своју собу и поглед на Куршумлију. Све што би једна девојчица пожелела. Имам пуно интересовања, а сада могу на миру да учим и радим на томе да једног дана постанем програмер” – рекла нам је Лутка.
Рашковићи су добили помоћ након скоро две године од покретања акције, а разлог за овај период чекања лежи у ограниченом избору одговарајућих кућа у Куршумлији. Процес је потрајао јер је било потребно време да се, у договору са породицом, пронађе најбоље могуће решење.
Некад и сад
Некад и сад
„Брат и ја смо од септембра кренули у средњу школу која нам је сада на само 2 км. Некада је до школе било потребно 20 км” – објаснила нам је Лутка највећу промену коју су она и брат доживели.
Породици Рашковић купљена је и адаптирана кућа. Урађена је фасада и замењена спољашња столарија на горњем делу куће (први спрат и поткровље), где је постављена ПВЦ столарија. У приземном (подрумском) делу, који је био на земљаном поду, извршено је бетонирање. Први спрат куће је комплетно сређен: зидови су огуљени, глетовани и окречени, а подови су реновирани постављањем плочица у ходнику и кухињи, док је у собама постављен ламинат. Кућа је опремљена недостајућим намештајем и белом техником: уграђена је комплетна кухиња са судопером и радном плочом, два ормара, три кревета са душецима, трпезаријски сто са шест столица, као и два радна стола са радним столицама. На крају, покривени су и трошкови адвокатских и нотарских услуга. Укупна вредност помоћи износи 7.949.641 динар.
„Кад порастем, желела бих да будем куварица, па ми значи што сада имамо кухињу да могу да спремам храну!” – усхићено нам је рекла Александра.
Посебну захвалност дугујемо Колу српских сестара при Саборном храму Светог Саве у Бечу, Србима у Кини, СУР Ђердан из Београда, компанији App Crafters из Србије, анонимним донаторима из Србије и Републике Српске, Приватном предузећу за испитивање из Србије, Николи А. из Србије, Crowe RS из Србије, КСЦ Тесла из Немачке и Varius Development из Србије, као и свим посетиоцима Хуманитарне рок журке у Београду. На крају, захваљујемо се свима онима који су након нашег апела јавили директно породици и помогли на разне друге начине.
Некад и сад
Некад и сад
„Живот ми се јако променио након објављивања наше приче. Иако је Србија сиромашна земља, има још доста добрих људи који желе да помогну и који су помогли нама. Желим да се захвалим организацији Срби за Србе” – поручила је Лутка, на крају нашег разговора, са осмехом пуним захвалности.
Некад и сад
Некад и сад
