Самохрана мајка Данијела има жељу да се заврше радови на кући, како би обезбедила својој деци сређен и топао кров над главом, а за то јој је потребна наша подршка!

Пре три године, Данијела Матић из Велике Моштанице, надомак Београда, на себе је преузела улогу оца и мајке. Постала је стуб куће и једини ослонац својој деци, када је остала без супруга Мирослава, који је преминуо услед можданог удара. Данијела и њено четворо деце: Теодора (17), Илија (16), Павле (12) и Ана (7), иако са неизлечивом раном на срцу због губитка оца, са ведрином и радошћу гледају на живот. Засигурно, највећу снагу добијају од своје мајке, која одише енергичним и борбеним духом.

Кућа у којој живе састоји се од две дечије собе, дневног боравка са кухињом и купатила.

Ламинат и плочице налепљени су директно на бетон, доста се зими стварају капљице воде, баш буде јако хладно. Највише би ми значило кад би се решила дренажа темеља и равнајући слој подова, због влаге која се појављује. Бринем се за здравље деце, одговорила је мајка на питање шта би било неопходно да се прво помогне.

Даље, кроз разговор са Данијелом, схватамо да су странице њенога живота исписане догађајима који су оставили дубок траг. Била је приморана још пре више од две деценије да напусти свој родни град – Ђаковицу и почне да тражи срећу далеко од вољеног Косова и Метохије. Следеће, велико искушење, било је када се најмлађа ћерка Ана родила превремено у шестом месецу, а након тога је уследило и сазнање да дете болује од Вест синдрома (облик епилепсије). Како би могла да пружи максималну пажњу и љубав својој деци, а нарочито Ани, којој је неопходна посебна нега, није могуће да буде запослена.

Волела бих кад би могле да се мало прошире дечије собе и купатило, ако је то могуће. Нарочито би нам значило када би у купатилу било више простора, јер је јако мало, истакла је Данијела.

Породица живи од дечијег додатка, породичне пензије и туђе неге и помоћи коју мајка прима за своје најмлађе дете.

Захваљујући фирми „Београд пут“ деца добијају стипендију до своје навршене 18 године, а Комесаријат за избеглице је обезбедио Матићима грађу за кров и добили су један део плочица које могу да искористе за реновирање купатила.

Породици би још од значаја било када би могла да се замени, већ дотрајала унутрашња столарија и уради боја на фасади куће.

Треба имати довољно енергије и храбрости самостално се старати и направити људе од два средњошколца, једног основца и једног детета које похађа специјалну школу за децу са посебним потребама. С обзиром на то да смо видели колика је пожртвованост, снага воље и љубав ове мајке, не сумњамо да ће у томе истрајати и успети. Али, све је много лакше када се бреме живота подели и другоме пружи рука несебичне подршке и помоћи. Позивамо вас да заједно охрабримо и помогнемо ову дивну породицу!