Септембарска СЗС акција у Крајини

Почетком месеца септембра спроведена је нова заједничка акција помоћи угроженим српским породицама на подручју Крајине. У овој акцији нешто скромнијег обима посећено је шест породица. Помоћ је допремљена одмах на лицу места за три породице, док ће у наредном периоду свеобухватном планираном помоћи бити помогнуто укупно осам породица. Инцијативи наше организације свесрдно су се придружиле братске организације новчаним средствима – Српска Православна Омладина Инсбрук 1.000 € и Српско друштво „Задужбина“ из Словеније са 700 €. У наредних неколико недеља, наша организација уплатиће око 1.800 € за потребе посећених породица.

Списак допремљене и планиране помоћи:

• Веш машина
• Агрегат
• Моторна тестера
• Шпорет на дрва
• Замрзивач
• Кревет на спрат
• Столице
• Креветац за бебе
• Дрва за огрев
• Материјал за изолацију
• Основне животне намирнице

Први део акције спроводимо на подручју Лике. Наша прва станица у Лици је Кореница у којој је планирано да посетимо две породице. У већ раније договореном плану помоћи обилазимо прво од раније већ познату шесточлану породицу Панић, коју смо до сада већ неколико пута значајно помагали.

Отац Милан нажалост још увек битку бије са хрватским државним органима који га неправедно терете за наводне ратне злочине и због чега је већ био приморан да одслужи део затворске казне. То све носи са собом одређене последице, између којих можда и најбитнију, као што је немогућност добијања редовног запослења. Сходно свим наведеним околностима овог пута одлучујемо у договору са породицом да купимо професионалну моторну тестеру, како би отац Милан могао својим радом и одласком у надницу да оствари додатне приходе за своје четворо деце.

Након Панића, у Кореници долазимо до младе трочлане повратничке породице Шорак. Породица Шорак се храбро одлучила на повратак у Кореницу са својом шестомесечном бебом Дајаном. У новоизграђеном стану у Кореници који је добијен на коришћење и који је потпуно празан, договорена је набавка једне веш машине за овај млади брачни пар. Обзиром на то да је отац породице био на послу за време наше посете, са мајком одлазимо у оближњу продавницу где одмах купујемо веш машину и уз добијени попуст, добијамо и један усисивач. Надамо се да ће ова скромна помоћ унапредити тежак живот ове младе повратничке породице који са собом носи повратак из избеглиштва.

У разговору са породицом Шорак

Наставак акције на подручју Лике спроводимо у Доњем Лапцу. Прву породица коју посећујемо јесте петочлана породица Рашета. Породицу чине отац Дражен и мајка Рада и њихово троје деце Јована (17 год.), Немања (14 год.) и Бранкица (3 год.). На први поглед стекли смо утисак да је породица Рашета једна вредна и пожртвована породица.

Оба родитеља су тренутно незапослена што се практично и подразумева када су у питању Срби повратници. Отац Дражен, иако инвалид из рата, свим снагама се бори за своју породицу. Доказ за то је и завршетак радова на отварању фарме коза, коју ова породица планира да отвори. Сходно потребама које изискује отварање једне такве фарме, њихова жеља је била набавка једног агрегата за струју који би им био од велике користи за већ поменуту фарму. Обзиром на то да је један од примарних циљева наше организације помоћ вредним и радним породицама и њихово економско осамостаљивање, одмах је договорено да се Рашетама купи неопходни агрегат.

Након што смо били срдачно угошћени, опраштамо се и настављамо пут до породице Кантар. Ову праву малу породичну задругу чини девет чланова. Два брата са својим породицама и њихови родитељи. Главни разлог за помоћ је брачни пар Кантар Бранимир и Ирена који имају троје деце Милану (7 год.), Јелену (5 год.) и Милоша (3 месеца). Бранимиров млађи брат Милан такође живи у том домаћинству са својом младом супругом Смиљаном. Највећи део времена смо провели у причи са вредним Бранимиром који је по занимању ауто-механичар и који радом у својој малој импровизованој радионици успева да заради нешто средстава како би издржавао своју породицу. Највећи проблем тренутно са којим се суочава цело ово домаћинство јесте изолација куће у којој сви живе. Породица је имала средстава за изолацију само једне стране куће док је остатак изложен немилосрдним временским условима који владају на том подручју, а чији се почетак очекује за који месец. Обзиром на то да у овом домаћинству већ има троје малолетне деце и да је у кући још један млади брачни пар који ће уз Божију помоћ ускоро и сам добити потомство, план је да се у најскоријем могућем року пошаљу средства за куповину материјала за изолацију преосталог дела куће. Након утврђеног плана помоћи поздрављамо се са вредним домаћинима и настављамо пут Грачаца.

Породица Кантар

У Грачацу се нисмо дуго задржавали већ смо пријатељима организације који помажу наше акције у том крају оставили новчана средства за помоћ двема породицама које добро знамо од раније, а за које су нам стигли ургентни позиви за помоћ. Прва породица коју смо замољени ургентно мимо наше планиране помоћи да помогнемо јесте деветочлана породица Ђилас која броји чак седморо малолетне деце. Отац породице Радислав је тешко оболео пре два месеца и породица је остала без икаквих прихода. Сходно томе остављено је око 90 € за хитну набавку основних животних намирница. Друга ургентна помоћ остављена је за Миланку Јелачу која тренутно живи са својом сестром и коју смо у више наврата помагали претходних година. Остављена су средства за набавку 5м3 дрва за огрев.У поподневним часовима коначно стижемо до Кистања у ком се налазимо са пријатељима организације са тог подручја и уз чију помоћ обилазимо последње две породице планиране за помоћ у овој септембарској посети Крајини. Првобитни план је промењен на лицу места, па смо на позив локалног свештеника из Бенковачке парохије, уместо породица из Кистања решили да обиђемо две породице у селима недалеко од Бенковца. Прва породица коју смо обишли јесте петочлана породица Ћалић у селу Бргут коју чине отац Милан, мајка Јасна и дечица Милица (7 год.), Марко (6 год.) и Милош (4 год.).

И овде се суочавамо са тешком животном свакодневницом која прати српске повратничке породице. Породица Ћалић се по повртку на своје огњиште суочила са потпуно спаљеном кућом и свим пратећим објектима. Немајући где, уселили су се у објекат до њихове куће који је некада представљао локалну продавницу и која, такође у девастираном стању, је опет пружала какав такав кров над главом. Сада у колико толико сређене три просторије живи ова петочлана породица, која ће за који месец ускоро бити богатија за још једног члана. Веома скромна породица осим једног замрзивача није имала додатних жеља,али сагледавањем комплетне ситуације у дому Ћалића одлучено је да се, поред замрзивача, у наредном периоду обезбеди и неколико комада намештаја за децу.

Последња породица коју смо обишли овај пут јесте породица о којој нисмо имали никаквих информација до пред сам долазак у њихово село, да би након тога дошли до информације да је у питању породица Жмирић, која се пре неколико година вратила из Америке, а коју су наши представници из Беча обишли пре две године и значајно помогли. По доласку у домаћинство Жмирића у Горње Мирање код Бенковца, отац породице Душан нас је срдачно дочекао и захвалио на претходној помоћи и посети наших чланова. Од прошле посете наше организације до сада стање се донекле побољшало изградњом куће од стране државе за ову деветочлану породицу која броји чак седморо малолетне деце.

У разговору са Душаном Жмирићем Ипак незапосленост и тешки услови живота који прате све повратнике, па и повратнике из Америке још увек нису заобишли ни Жмириће. Иако се отац Душан не предаје и има велике планове у вези покретања породичног посла, за сада све остаје на плановима због недостатка средстава. Док се не створе услови за конкретнију помоћ у покретању породичног посла, договорено је да се породици Жмирић обезбеди један шпорет на дрва.

Након указаног гостопримства од стране братства манастира Крка и јутарње службе којој смо присуствовали, уз захвалност за пружену помоћ, опраштамо се и завршавамо успешно и ову посету српским породицама у Хрватској.

Закључак након сваке посете нашим повратницима у Крајини остаје нажалост исти. У ретко насељеним подручјима, без шанси за стално запослење, напуштени од стране матице, шиканирани од стране државе у којој живе, српским породицама и њиховој деци не назире се светла будућност. Скромна социјална помоћ од стране државе која им је све узела и духовна подршка локалног свештенства Српске Православне Цркве који такође деле исту судбину, једино је што одржава Србе на тим просторима. Потреба за акцијама које спроводи наша организација са другим братским удружењима је велика. Спроведене акције које делују на око крупно, на терену мало тога значе у условима који владају. Нама преостаје да након сваке акције позивамо људе да се прикључе својим ангажовањем на лицу места или у сарадњи са нашом организацијом, како би се учврстила жеља Србима за останком на својим вековним огњиштима, а обезбеђивањем одређене врсте помоћи би та жеља добила и свој смисао.