Шесточлана породица Шкобић код Добруна више не мора да брине због влаге: Мајка Марија је у поодмаклој трудноћи, а пето дијете ће одрастати у топлом и сувом дому
Под косим предјелима подно планине Орлине, у Добруну код Вишеграда, у Републици Српској, близу границе са Србијом, живи шесточлана породица Шкобић. Домаћин Тодор са супругом Маријом и њихове четири ћерке: Аном (12), Ларом (10), Леном (6) и Ирином (4).
Отац нам је приликом наше прве посјете испричао несвакидашњу причу – да се у манастиру Тумане помолио да им и пето дијете буде женско. Током последње посјете веома нас је обрадовао: његова супруга је бремена, и да – носи дјевојчицу. Молитве су услишене, а Ана, Лара, Лена и Ирина са нестрпљењем очекују своју сестрицу, од које се, кажу, одвајати неће.
Некад и сад
Ова породица већ дужи низ година покушава да ријеши своје стамбено питање. Дуго година били су подстанари, плаћали кирију сваког мјесеца, и сналазили се како су знали и умјели да би васпитавали дјецу и успијевали да им омогуће иоле пристојније услове за живот.
Претпрошле године, залагањем својих комшија и пријатеља, и посебно братства манастира Дражевина и Добрун, а који се налазе недалеко, успјели су да купе кућу у Добруну надомак Вишеграда. Тодор је кућу свакодневно помало дорађивао и сређивао, колико се могло, како би се уселили у њу што прије, пошто стање у њој није било погодно за становање, а за бољу нису имали новца. Столарија је била лоша, зидови пуни влаге, а просторије нису адаптиране за становање.
Влага и буђ је, кажу, била посебан проблем. Дјеца су још осјетљивија од одраслих на повећану влажност ваздуха у стану, а посебно мала. Најчешће су рахитична и више обољевају од бронхијалне астме, различитих алергија и кожних болести. Чак су се бојали и да дјеца не закаче још горе – туберкулозу. Пошто се кућа налази на сјеверној страни и заклоњена је брдом, сунчеве свјетлости има врло мало и кратко, а и лоша изолација је узроковала да су зидови стално мокри и споро се суше.
Али, уз помоћ добрих и несебичних људи, сада је то прошлост. Хуманитарна Организација Срби за Србе успјела је да обезбиједи материјал за фасаду куће и спрат, као и вањску столарију, која је у међувремену и урађена веома педантно и квалитетно. Вриједност помоћи износила је 33.483,56 КМ. Кућа сиве боје сада је мелем за очи. Отац Тодор, од материјала који смо даровали, породици сређује полако и спрат.
Баш нам је супер кућа. Много нам је све љепше него што је до сада било, а и наша нова сека ће доћи у топлију собу када се роди – ненаметљиво и са пуно искрене захвалности, рекле су нам Лена и Лара шта мисле о свему, док смо сви заједно играли друштвену игру „Игром кроз Српску“.
Са дјецом смо се поиграли, али се не играмо са нашим обећањима, које дајемо људима, када кажемо да ћемо помоћи. Овај пројекат је још један у низу доказа тој тврдњи.
Осмјеси плавооких дјевојчица и љубав која испуњава дом Шкобића нама су највећа награда и потврда да смо на правом путу – оном који чува породичне вриједности и усрећује срца најмлађих нараштаја, обезбијеђујући им достојне услове за живот, јер на њима почива све(т).
Некад и сад
Ови дивни родитељи сада могу да буду спокојни јер је њихов дом уредан топао и потпуно сув, столарија је нова, а пета дјевојчица ће бити безбрижно одгајана. ХО Срби за Србе породици Шкобић овом приликом унапријед жели срећну принову!
