Шесточлана породица Величковић из Чоке живи у трошној кући старој пола века: Зими се због лоше столарије смрзавају, а рупе у прозорима попуњавају крпама да би се угрејали

У Севернобанатском округу, у мултиетничкој општини Чока, једној од најнеразвијених у целој Војводини, живи шесточлана породица Величковић.

Услед неусклађености понуде и потражње на тржишту рада у општини, отац Александар се бави услужним клањем живине, послом који је врло нестабилан, и где зарада зна да месецима затаји, због чега често морају да се задужују.

Има и мали воћњак како би прехранио садашњу породицу, као и сина из првог брака, којем плаћа алиментацију. Његова друга жена, Валерија, домаћица је, и максимално се труди да брине о дому и испрати дечје потребе, које су све изазовније и веће како стасавају.

У њиховој трошној кући старој скоро пола века живи четворо деце. Мате је најстарији и има 11 година, Стефан је три године млађи, а Вукашин има шест година. Браћа имају дивну сестрицу, Анђелу, којој је тек три године.

У кући је функционална тек једна и по соба, док три нису. Први утисак када уђете у дом Величковића је крајње суморан. Зидови су попуцали, а на неким местима (поготову у три поменуте собе) су изузетно оштећени, одајући општи утисак оронулости. Као да сте ушли у склониште оштећено услед бомбардовања.

Ипак, то не може да обесхрабри дивну и васпитану децу, која заслужују далеко лепше и пристојније место за одрастање. Њихови осмеси то доказују и као да поручују да нема те немаштине и сиромаштва које их могу растужити док год су једно другом у загрљају и спремни да се држе заједно.

Столарија је у јако лошем стању. Зими је прехладно. Стављамо крпе у прозоре да направимо какву-такву изолацију. Грејемо се на климу, али морамо и на дрва, нема друге. Тек тако успевамо некако да се мало угрејемо, али је у кући и даље смрзавање – забринут је Александар.

Валерија додаје и да су кревети проблем, а фале и ормани.

Још отплаћујем два кревета, док је један у лошем стању, пропао скроз. Такође, пошто нас има много, а само један орман, фали простора за одлагање ствари – признаје мајка Валерија, над чијим уморним очима смо се дубоко замислили.

Поред столарије, потребно је такође заменити и олуке јер су пропали од ветра. Купатило је у веома лошем стању, а влага продире свуда. Тренутно немају сливник.

И рад на фасади је започет, али породица није имала новца за наставак. Потребно ју је завршити, као и тротоаре око куће, како би се средио прилаз, да више не упадају у блато након снега и кише. Под у дечијој соби треба да се избетонира. Уколико се буде могло, потребно је и сређивање још једне собе за живот.

Хуманитарна организација Срби за Србе нада се да ће уз помоћ добрих људи успети да обезбеди ову релативно скромну помоћ за богоугодну породицу Величковић из Чоке, која даје све од себе да деца не осећају оскудевање, како би им пружила достојанственије и бар мало пристојније услове за живот, у којима ће моћи без погнуте главе да расту у добре људе.