Шесторо Станишића спава на два распала кауча, купају се у лавору, а тоалет им је поред свињца

Осећај туге обузме човека када види децу која немају ни најосновније услове за живот. „Зашто су изродили толико деце?”, „Где је држава?”, „Може ли то мало уредније да буде?” и друга рационална питања брзо буду надјачана снажним поривом да се тој деци некако помогне!

Иста питања и исти порив преплићу се након упознавања с породицом Станишић из Новог Милошева код Новог Бечеја. У овом банатском селу у старој кући, чађавих зидова, једну собицу и два распала кауча деле Синиша, Сенка, Вања (5), Анастасија (4), Вукашин (3) и Сара (1).

Старија деца спавају са оцем, а млађа са мном. Три/три – каже мајка Сенка.

Док се отац труди да заради за кору хлеба радећи у оближњој ливници, Сенка брине о деци и домаћинству. Колико може… Тешка немаштина видљива је, нажалост, на сваком кораку по овом неравном бетону који имају уместо ламината, паркета и плочица.

Живели смо као подстанари, па смо пре пет година купили ову кућу, иако је била обухваћена пожаром. Није се имало могућности за нешто боље. Имамо само једну функционалну собу и још једну колико-толико, али је у њој огромна влага. Сређујемо помало, али тешко иде – додаје Сенка.

У оваквим суровим условима право је чудо како израстају овако фина деца. Почетна стидљивост брзо се претворила у широке осмехе. Кроз раздрагано трчкарање у дворишту сазнали смо њихове просте детиње жеље. Најстарији Вања би хтео да постане пилот, а заједничка жеља им је да се среди кућа и да свако добије свој мали кутак.

Показали су нам и пластични лавор у ком се купају, као и пољски тоалет који се налази одмах поред свињца.

Мени је смешно док сам у тоалету како свиње грокћу, али сестрице се плаше – рекао је најстарији Вања.

Станишићи држе неколико свиња и телади. Поред плате коју имају, примају скроман дечији додатак од државе. Све то није довољно за живот ове вишечлане породице, а камоли да адаптирају кућу. Боре се колико могу. За свега месец дана очекују и пето дете.

Да, стиже нам и принова. Надали смо се да ћемо обезбедити боље услове пре њеног доласка, али није се дало. Уздамо се у помоћ добрих људи – поручила је мајка на крају разговора.

Хуманитарна организација Срби за Србе покушаће у наредном периоду да помогне Станишићима да обезбеде боље услове за безбрижније детињство својих златних малишана. Позивамо и све добре људе да нам у томе помогну!