Шесторо Станишића спава на два распала кауча, купају се у лавору, а тоалет им је поред свињца – очекују и принову!

Осећај туге обузме човека када види децу која немају ни најосновније услове за живот. „Зашто су изродили толико деце?”, „Где је држава?”, „Може ли то мало уредније да буде?” и друга рационална питања брзо буду надјачана снажним поривом да се тој деци некако помогне!

Иста питања и исти порив преплићу се након упознавања с породицом Станишић из Новог Милошева код Новог Бечеја. У овом банатском селу у старој кући, чађавих зидова, једну собицу и два распала кауча деле Синиша, Сенка, Вања (5), Анастасија (4), Вукашин (3) и Сара (1).

Старија деца спавају са оцем, а млађа са мном. Три/три – каже мајка Сенка.

Док се отац труди да заради за кору хлеба радећи у оближњој ливници, Сенка брине о деци и домаћинству. Колико може… Тешка немаштина видљива је, нажалост, на сваком кораку по овом неравном бетону који имају уместо ламината, паркета и плочица.

Живели смо као подстанари, па смо пре пет година купили ову кућу, иако је била обухваћена пожаром. Није се имало могућности за нешто боље. Имамо само једну функционалну собу и још једну колико-толико, али је у њој огромна влага. Сређујемо помало, али тешко иде – додаје Сенка.

У оваквим суровим условима право је чудо како израстају овако фина деца. Почетна стидљивост брзо се претворила у широке осмехе. Кроз раздрагано трчкарање у дворишту сазнали смо њихове просте детиње жеље. Најстарији Вања би хтео да постане пилот, а заједничка жеља им је да се среди кућа и да свако добије свој мали кутак.

Показали су нам и пластични лавор у ком се купају, као и пољски тоалет који се налази одмах поред свињца.

Мени је смешно док сам у тоалету како свиње грокћу, али сестрице се плаше – рекао је најстарији Вања.

Станишићи држе неколико свиња и телади. Поред плате коју имају, примају скроман дечији додатак од државе. Све то није довољно за живот ове вишечлане породице, а камоли да адаптирају кућу. Боре се колико могу. За свега месец дана очекују и пето дете.

Да, стиже нам и принова. Надали смо се да ћемо обезбедити боље услове пре њеног доласка, али није се дало. Уздамо се у помоћ добрих људи – поручила је мајка на крају разговора.

Хуманитарна организација Срби за Србе покушаће у наредном периоду да помогне Станишићима да обезбеде боље услове за безбрижније детињство својих златних малишана. Позивамо и све добре људе да нам у томе помогну!