СЛАВКОВИЋИ

СЛАВКОВИЋИ, ДЕВЕТОРО ДЕЦЕ, СЕЛО РАБОВЦЕ, КОСОВО И МЕТОХИЈА, СРБИЈА  На петом километру од Липљана, у селу РАБОВЦЕ, тамо где цветају црвени божури, живи једна од најбројнијих српских породица на Косову и Метохији. Срећни родитељи, како за себе кажу Тања и Славиша Славковић године 2005, на Никољдан добили су осмог сина,и тако потврдили да прича о девет браће Југовића није само мит. Кћерка Ивана и осам дечака као осам златних јабука: Младен, Милан, Слободан, Милош, Миљан, Лазар, Милутин и најмлађи Никола не знају за чоколаде, компјутер ни било какве друге благодети, осим очеве и мајчине љубави.

– Иако једва састављамо крај са крајем, ја сам најсрећнија мајка на свету-каже Тања. Ником нисмо закуцали на врата и тражили милостињу. Има хлеба, дневно по шест – седам килограма поједемо. Има и млека од краве коју нам је поклонио добротвор Мирко Тодоровић из Врњачке Бање. Нису ми деца боса ни гола, нити су Богу хвала до данас знали за било какву болест. Здрави ко дренови – радосно каже мајка хероина.

Славишу Славковића не плаши неимаштина и оскудица. Страх га је да ће остати заробљен у "независном" Косову и да ће како каже, морати да бежи и склања децу, а где не зна ни сам.

Рабовце је село претежно насељено Албанцима, па је Славишина кућа у окружењу. Сталног посла нема и иде се у надницу . Ситуација је сваким даном све неизвеснија за Србе који су остали на својим огњиштима.

– Тешко је. Не могу да верујем да ни дечији додатак у последњих шест месеци нисам добио. Када се родио Никола, за бебу ни пакет није дат. Не знам да ли је у књигу држављана уписан, а у Србији говоре о белој куги. – Није нам до тих материјалних ситница већ до мало пажње наше државе и других одговорних људи. Да нам тиме дају неку наду да ће све бити добро, помало револтирано прича Славиша !

– Када су нас контактирали племенити људи из хуманитарне организације  Срби за Србе из дијаспоре и понудили финансијску помоћ осетили смо да неко ипак мисли на нас. Да нисмо сами! Лепо је како су се наши људи у иностранству организовали да помажу вишечлане породице.

Наш члан, Слободан Делић (Боба) је ову породицу посетио прошле године ,однео им помоћ и фотографисао их. Тада је сазнао да локални учитељ који учи српску децу живи заједно са Славковићима, јер нема где друго. ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЈАНУАР – МАРТ 2006.