Снови о кући самохране мајке Душанке и даље трају

Самохрана мајка Душанка Лукић из бањалучког насеља Дебељаци, са своја четири сина већ дуго година сања исти сан. Сан да ће коначно добити своју кућу у којој ће моћи да живи. Већ сити сталних сељакања, дуговања за кирије и неспоразума са власницима кућа у којима су живјели, а који нису имали разумијевања за тешку социјалну ситуацију у којој се налазе, породица се годинама обраћа разним организацијама и држави да покушају да им ријеше овај горући и кључни проблем, но до конкретног ријешења још увијек не долази.

Тако је и током 2016. године покренута кампања за помоћ породици, но нажалост, тада сакупљена средстава нису била ни у близу довољна, па је овај проблем присутан и даље и остао је да ствара огроман притисак породици шта и како ће даље, уколико и из садашње куће буду морали да изађу.

Поред мајке Душанке, породицу чине и њена четири сина: Стефан (17), Никола (15), Немања (14) и Горан (12 година), а породица живи у бањалучком приградском насељу Дебељаци. А поред синова, Душанка има још двије старије кћерке које су се удале и већ засновале своје породице.

Садашњу кућу у којој живе, Лукићи су изнајмили почетком 2018. године и то на период од двије године са клаузулом, а и надом, да је након тог периода откупе од власника. Сама кућа је тренутно недовршена, а неизвјесност да ће након истека периода закупнине бити враћена власнику не дозвољава знајчнија улагања у њу.

Иначе, да се ради о заиста вриједној и честитој породици то смо увидјели након наше посјете. Са скромним примањима од 35 КМ дјечијег додатка и повременом социјалном помоћи морају да се ослоне једино на себе и на своје руке. Наравно, највећи терет носи мајка Душанка која ради у оближњем грилу и која неколико пута годишње одлази на рад у Њемачку као његоватељ. Заједно са мајком дјечаци израђују иконе од дрвета чијом продајом остварују додатни приход, а на оближњем имању узгајају пчеле од којих такође приходују.

Нема се још шта много додати о породици. Дјеца јесу весела и насмијана, али танка нит забринутости за сутрашњицу се оцртава на њиховим лицима и не дозвољава осмијеху да дође до пуног изражаја.

Породица нас је само молила да ако икако можемо исплатимо откупну цијену куће која износи 20.000 КМ, а они би онда даље могли постепено да улажу у њу и да је што боље проилагоде себи и својим потребама.

Опет један нимало једноставан задатак испред нас, јер би се потрудили да поред исплате откупне цијене уредимо и један спрат куће. Помоћ која би била и више него адекватна, а породица Лукић је итекако заслужује.

Турниром Тројка из блока одржаном у Бањалуци и уз прегршт осталих догађаја који су организовани прикупљен је значајан дио средстава за ову акцију, али и преостаје још доста да би се успјешно привела крају. Времена за губљење немамо и зато позивамо да се и овај пут у складу са својим могућностима укључите у акцију помоћи породици Лукић.