Срби за Србе даровали Јовиће
Под геслом „ХИТНО“ наша хуманитарна организација је у рекордном року припремила, организовала и спровела у дело акцију помоћи Јовићима из Сремских Карловаца. Апел за помоћ овој породици стигао је на адресу наше организације пре четири дана. Са поносом можемо да кажемо да је данас акција успешно приведена крају. На пут је кренула мала али одабрана група чланова и пријатеља организације: Милош, мој кум Дарко и моја маленкост. За помоћ породици било је намењено 30.000 динара. Главнину средстава смо утрошили на потрепштине за близанце Раду и Ненада као што су: пелене, храна, сокићи и хигијенска средства.
Овом приликом морамо се захвалити и чланици наше Скупштине, г-ђи Кнежевић, која је за кратко време успела прибавити три торбе одеће и играчака за децу породице Јовић. Такође морамо да се захвалимо и фирми „Импамил“ д.о.о. која је донирала пакет млека у праху у вредности од 6.000 динара. Преостали део средстава који није утрошен на потрепштине за бебе, смо у договору са мајком Наташом на лицу места потрошили на куповину намирница за целу породицу. 
По доласку у кућу сачекала нас је чета деце са Небојшом и Наташом на челу. С’ обзиром да смо знали да Јовићи имају петоро деце, од тога две бебе, били смо приморани да питамо која су њихова јер је кућа врвела од деце, што доста говори о самој породици, на шта ћу се надовезати у својим даљим импресијама. 
Пар речи о породици Јовић. Као што смо већ информисани, породица се пре три године доселила са Новог Београда у Сремске Карловце. У данашње време када се већина људи и породица сели из мањих места,грлом у јагоде, у веће градове, Јовићи су се одлучили на другачији корак. Иако је госпођа Наташа рођена Београђанка, по занимању ПРОФЕСОР СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ зарад одгајања деце у мирном и стабилном окружењу какви су Сремски Карловци, са својим мужем се одлучила на овакав храбар, неки би рекли и необичан корак. 
Наташа је тренутно незапослена, своје време посвећује одгајању и чувању како своје тако и комшијске деце. Небојша је био запослен у војној фирми из које је добио отказ, заједно са већим бројем других радника. Тренутно се бави таксирањем, што је поред срамно мршавог дечијег додатка изузетно мала сума за живот ове племените породице. И поред наведеног, у кући Јовића се зна само за љубав и смех који зрачи од најмлађих укућана па до главе породице. Ни у једном тренутку се нису пожалили на свој статус, напротив, веома су поносни на себе и своју паметну,лепу и здраву децу. Једина ставка за коју су нас замолили да обратимо пажњу (и ако је могуће у будућности помогнемо), је дуг код Електропривреде Војводине који прети да ову породицу остави без струје (13.000 дин.).То можете видети и на фотографији коју прилажемо.
Колико је племенита ова породица говори податак да госпођа Јовић размишља о усвајању једног детета. Најстарија ћерка Тара је одличан ђак и ако Бог да надамо се да ће по завршетку основне школе уписати Карловачку гимназију како нам је сама рекла. После пријатног разговора са свим укућанима (па чак и са најмлађим) отишли смо са мајком хероином Наташом до Новог Сада где смо у једном од мегамаркета утрошили преостали део намењене помоћи. 
На крају да додам да је ова породица својом скромношћу, залагањем, гостопримством, својим ставовима и животним погледима на мене оставила изузетно позитиван утисак и ја се искрено надам да ћемо се убрзо опет видети са њима. 
