„Срећа је када вам је топло око срца, а мени је сада јако топло“

Биљану Лолић (42), Српкињу родом из Призрена и мајку шесторо деце, живот није штедео. Након бомбардовања 1999. морала је да напусти родни град и са КиМ је дошла у Сврљиг, где се удала за првог мужа и родила Стефана (22) и Анђелу (19).

Нажалост, десио се развод и она се преселила прво у Сребреницу, али је због насиља у другом браку побегла у Врањане у општини Пожега. Ту је ова храбра жена сама купила трошну кућу од државе, намењену за интерно расељена лица.

Управо овде, у условима пуним влаге и кући која се распадала, ова самохрана мајка сваки дан ради у хладњачи на температури која је у минусу, како би прехранила четворо дивне деце из другог брака: Ивону (14), Давида (12), Тару (3) и Машу (5).

Но, Биљана сада не мора више да брине због лоших услова, спавања са ћерком на хладном поду и Давидове астме која се због превелике влаге у кући само погоршавала!

Две године након прве посете (2022) и дилеме да ли тражити новију кућу или не, не могавши наћи адекватну, проценили смо да кућа у којој живе може да се реновира и опреми тако да постане један удобан дом за нормалан живот.

Тако смо и учинили.

Комплетно су одрађени подови. Урађена је фасада, окречено, замењена столарија, кров сређен на местима где је био у лошем стању.

Сређене су стазе око куће и дренажа, сазидана тераса и тако је добијена још једна соба. Увден је и прикључак за воду, ископ и цеви и остали материјал. Покућство – купљен је електрични шпорет и шпорет на дрва са чуњцима, трпезаријски сто, два радна стола са столицама, кухиња, два кревета самца и један кревет на спрат, као и два ормара.

Вредност целе помоћи износи 3.743.876 динара.

„Пресрећни смо. Хвала свима коју су нам помогли у оквиру хуманитарне организације Срби за Србе. Коначно можемо да живимо нормално. Посебно сам вам захвална што мој Давид више неће имати онако јаке нападе јер сада нема влаге да му погоршава астму, али и што Тамара сада има свој кревет и дете више неће спавати на поду. Сви имају кревете„, каже мајка Биљана.

Некад и сад

Због њене среће посебно је радостан Давид.

Он је све време желео да некако помогне мајци, да јој олакша терет који носи, а кога је дечак и те како свестан.

Некад и сад

„Хвала вам до неба. Моја мајка и моје сестре су ми све на свету. Сада ће свима бити много лакше и лепше да живе у кући за коју се још увек питам да ли је уопште ово та наша до јуче стара и оронула кућа, колико је све другачије постало. Пре две године када сте први пут били код нас рекао сам да је срећа за мене када је човеку топло око срца. Сада ми је много топло око срца!„, каже мали Давид, видно захвалан и помало потресен због свега лепог што им се десило.

Хуманитарна организација Срби за Србе се захваљује свим донаторима, а посебно учесницима добротворних догађаја Пикадо из блока у Пожеги и Журка из блока у Грачаници, фирми Инмолд пласт и Бошку Г. (САД) који су се несебично укључили у ову акцију и омогућили породици Лолић да настави живот у адекватним условима.