Стигла помоћ у Рашку област

Четворочлана екипа Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Београда, посетила је током претходног викенда (19. и 20. новембра 2011. године) три породице у Рашкој области. Породицу Јешић (на Јабуци, Пријепоље) смо овог пута само обишли и упознали се са проблемима, породицу Шалипур (Прибој) смо помогли материјалом неопходиним за опремање купатила и породицу Димитријевић (Јасеново, Нова Варош) којој смо овом приликом помогли куповином замрзивача, троседа и грађевинског материјала за обнову урушене штале.

У овој акцији, конкретно, обезбеђено је следеће:

• Материјал за опремање купатила – 26.230 дин.
• Замрзивач – 21.000 дин.
• Тросед на развлачење – 16.000 дин.
• Грађевински материјал за обнову урушене штале – 17.000 дин.
• Трошкови транспорта материјала – 3.000 дин.
• Трошкови пута – 6.910 дин.

У суботу 19. новембра, у поподневним часовима стижемо у манастир Жичу, који је увек био и јесте од великог значаја за српски народ. После краћег задржавања, настављамо пут и по мраку долазимо у манастир Ђурђеви Ступови. Игуман манастира протосинђел Герасим, окрепљује нас причом и послужењем као прави домаћин. Касно увече пристижемо на територију општине Нова Варош, где одлучујемо да преноћимо. Раном зором, крећемо ка Пријепољу, где присуствујемо светој литургији у манастиру Милешева. Први сателитски пренос видео сигнала 1963. између Европе и Северне Америке садржао је слику Белог анђела из Милешеве.

Настављамо пут који нас води ка граници са Црном Гором, тачније месту под именом Јабука, где обилазимо породицу Јешић. Породицу чине незапослени родитељи Ненад и Данијела и деца: Милован (13 год.), Миљан (11 год.), Срђан (7 год.), Александар (4 год.), Данка (2 год.) и Дарко (1 месец). Ненад нам прича како им се 2006. године срушила кућа и како од тада живе у трошној соби бараке, која је део центра за избеглице. Највећи проблем им представља чињеница да им је искључена струја пре десетак дана, тако да не могу ни да се греју преко грејалице.

У току је акција да им се обезбеди нова кућа, која је већ пронађена у близини. Вредност куће је 9.000 евра. Директор за социјални рад у Пријепољу покушава да обезбеди средства за кућу, а након куповине, кућа би се водила на општину, а Јешићима би била дата на коришћење. Отац и мајка се жале да кад год су се обраћали за помоћ у општини, запослени у администрацији су их слали једни код других у круг. У том центру где живе су биле смештене избеглице, са којима су Јешићи делили заједничко купатило. Сада су остали сами, с обзиром да је фондација Дивац обезбедила станове избеглицама из Босне и Херцеговине, док они, иако су конкурисали, нису добили ништа. Од примања имају дечји додатак од 8.000 дин. за четири детета, док отац надничи и покушава да заради где стигне. Деца живе и одрастају у изузетно лошим и нехигијенским условима (а од скоро и без струје), разбољевају се због тога, а како иде зима, а имају новорођену бебу, гори им под ногама. Обећали смо да ћемо покушати на више страна да нађемо неког ко би могао да помогне око куповине куће, да убацимо њихову потресну причу преко медија, а да након куповине куће помогнемо у опремању, куповини домаћих животињама итд.

После Јешића, у комшилуку наилазимо на цркву посвећену Св. Илији, која је освештана у лето ове године.

Крећемо ка Прибоју и у центру града улазимо у прелепу цркву Васкрсења Христовог. Убрзо се упућујемо ка породици Шалипур, коју смо помогли са замрзивачем у прошлој акцији. Овај пут смо им обезбедили материјал за опремање купатила у вредности од 26.230 дин. У разговору са домаћином Љубом, договарамо будућу помоћ око материјала за спољашњу изолацију куће, како би се смањила буђ на зидовима соба. Уз домаћи мед са саћем, пут настављамо даље преко Прибојске бање, где и обилазимо манастир Св. Николе и цркву Св. Илије.

Купатило породице Шалипур

Пошто је сунце почело да залази, ужурбано крећемо према селу Јасеново, општина Нова Варош, где живи породица Димитријевић. У претходној акцији смо их обишли и договорили се око помоћи коју смо им, овом приликом, и обезбедили и то: замрзивач, тросед и грађевински материјал за обнову урушене штале, укупне вредности 57.000 динара. Највећи проблем Димитријевићима представља то што немају воду у кући, а доносе је у балонима и флашама са извора (200 метара испод куће). Због тога немају ни купатило, тоалет, веш машину… Кроз разговор са најстаријим укућанима договарамо будућу помоћ у виду пумпе, црева и каце за довођење и увођење воде у њихов дом, затим око материјала за будуће купатило, куповине домаћих животиња…

Замрзивач намењен породици Димитријевић

Задовољни обављеном акцијом, по мрклом мраку враћамо се за Београд, у нади како смо макар мало олакшали живот овим вредним и радним српским породицама.