Страх и патњу, заменили су срећа и радост – породица Илић из Боботе коначно има свој дом!
Једина жеља, коју је имала скромна и пожртвована самохрана мајка Јелена Илић из маленог села Бобота у Источној Славонији, била је да су јој синови Милош (15) и Стефан (13) сигурни и безбрижни. Жеља јој је и остварена!
Страховали су од губитка крова над главом, како нам је тада приликом наше прве посете овој породици, испричала мајка Јелена. Кућа у којој су боравили, била им је једино уточиште, након што је морала са децом да оде од бившег супруга.
Не знам шта да вам кажем осим хвала и још једном огромно хвала! Невероватно како се све брзо десило и ето сад стварно имамо дом који је само наш. Када сам се обратила за помоћ, били смо у безизлазној ситуацији. Власница куће нам је рекла да ће огласити кућу за продају и да можемо бити до септембра ту, наравно са могућношћу откупа куће. Са мојим нередовним примањима, не би могли ни да помислимо на куповину куће и последња сламка спаса сте били ви – подсетила нас је Јелена, на проблем са којим су се суочавали тад.
Није заиста пракса да се овако брзо организује и реши помоћ ове врсте, али што би се рекло, коцкице су се сложиле и све је ишло како треба. Купљена је врло брзо кућа Илићима, која је у свему погодовала њиховим потребама, а у којој су већ живели пар година и на коју су се навикли. Од покућства ништа није недостајало, јер је све ушло у цену од 10.000 евра, колико смо дали за саму кућу. Осим тога, платили смо трошкове нотара и пореза, и урадили замену ПВЦ столарије, као и подова, где је постављен ламинат. Свеукупна коначна цифра овог пројекта износи 15.123,35 евра.
Супер нам је сад, јер је ово наше и знамо да нас нико одавде неће истерати – рекао нам је Милош, видно срећнији и причљивији, него током првог упознавања.
Уз кућу је добијена и мала парцела, коју породица већ користи за узгајање поврћа и чување кокошака и која им такође доста значи.
Не можемо вам се довољно захвалити, јер не можете замислити колико нам је сада лакше. Добићу и запослење као неговатељица старих особа, на дужи период, па ће нам и то улити додатну сигурност. Једна по једна лепа ствар нам се дешава – нагласила нам је Јелена још једном, колико их је ово све усрећило.
Унели смо велику срећу и радост у њихова мала срца, тако што смо им решили једну огромну животну бригу. То је део текста искрене захвалнице, која је упућена свим нашим донаторима од стране Милоша и Стефана Илића.
Леп начин да се заврши још једна успешна година, када је реч о помоћи нашем страдалном народу, који и даље опстаје на подручјима од Вуковара до Книна.
Све је више људи који нам се јављају са простора на ком живи и породица Илић, па се надамо да ћемо током идуће године успети да услишимо свачије потребе и побољшамо услове живота многима.
Захвалност за успешно спровођење и ове акције, упућујемо благочестивом свештенству Епархије осечкопољске и барањске, на челу са Његовим Преосвештенством г. Херувимом.
Подржите наше редовне активности, које спроводимо на територији некадашње Крајине.
