СЗС акција у Јагодини и Ваљеву
У недељу, 2. септембра 2012. године, чланови Хуманитарне организације Срби за Србе посетили су породицу Стојановић из Винораче код Јагодине и породицу Трифуновић из Ваљева. Том приликом договорили смо се око помоћи коју би наша организација требало да обезбеди до краја године за Стојановиће и уверили се да су кревети намењени Трифуновићима стигли и да су спремни за монтажу и коришћење. Породица Стојановић броји 11 чланова: деда Младен, баба Живка, отац Горан, мајка Јасмина и њихово седморо деце: Јована (16), Никола (14), Теодора (11), Јован (8), Ксенија (6), Софија (4), Емилија (1). Наша прва посета овој сјајној породици, али свакако не и последња, била је информативног карактера. Желели смо да упознамо ову породицу и да видимо како бисмо могли да им помогнемо да живе још боље, јер се ни на садашње стање не жале.
Стојановићи живе у кући коју је направио деда Младен. Ту кућу тренутно дорађују, проширују, како би деца имала више простора. Држе козе, кокошке и ћурке, имају башту и један мањи пластеник који је Горан сам правио. Горан је завршио два заната, бави се и дуборезом. Његова супруга Јасмина је напустила другу годину факултета како би одгајала децу и управо су њихово седморо деце – њихово највеће благо. Њихова деца су срећна и насмејана и примећује се слога у целој породици.Горан нам је рекао да жели да направи радна места за своју децу. Када се буду удале и оженили, жели да наставе да раде и граде на томе што имају и од своје деце не жели да прави социјалне случајеве. Мајка Јасмина нам је рекла да већ сада деца умеју све да ураде што је потребно око животиња и баште и да, ако Јасмина и Горан оду негде, они су у децу сигурни да ће све урадити како треба.
Горан нам је рекао да не жели да његова деца напусте Србију, да их учи да воле Србију и да цене то зашта су наши преци гинули – живот и слободу. Однос према деци коју имају Горан и Јасмина нисмо могли да не приметимо. Њихова деца се уче да буду добри људи, али и да знају ко су – да буду Срби. У дворишту је Горан деци направио кућицу са тобоганом на којој се виори српска застава. Горан каже: „Како ја својој деци да објасним ко су, ако она то не могу да виде“. Деца имају и постављен кош, као и део слободног дворишта у ком могу да се играју. Деци није ускраћен ни компјутер, ни интернет, али, према Горановим речима, знају колико, када и зашта треба да га користе. Горан је тражио помоћ од државе и цркве како би покренуо посао у пољопривреди, али није наилазио на позитиван одговор. Све помоћи су биле једнократне и минималне, са којима он није могао много да уради. Он нам је предложио да би, ако бисмо им помогли, они кроз 2-3 године помогли некој другој породици. Они би желели да се баве пољопривредом и да тако повећају кућни буџет.
С обзиром да смо видели борбеност, слогу, срећу, рад и труд у овој породици, договорили смо се да им наша организација помогне у набавци једног пластеника и неопходног семена за узгој. У наредним месецима ће бити одвајана средства за пластеник, који би требало да буде постављен до краја године. Поздрављамо се са овом породицом и домаћински нас испраћају са кесом свеже обраних шљива из њиховог дворишта.Из Јагодине крећемо у Ваљево, где живи породица Трифуновић. У прошлој посети договорили смо се да им купимо 5 кревета за најмлађе чланове ове породице. Кревете смо им купили у вредности од 55.000 динара. Од како су пријављени Центру за социјални рад пре неколико месеци, овој породици су добри људи помогли да дозидају спрат и да направе собе за децу. Центар за социјални рад их и даље надгледа и према речима оца Милана сваких 7 дана долазе код Трифуновића или Трифуновићи одлазе код њих. Трифуновићи су добили и списак услова које морају да испуне да би деца остала код њих, укључујући и то шта деца треба да једу у току дана. Током ове посете снимљен је прилог који ће бити приказан на регионалној телевизији Вујић, те се овом приликом захваљујемо камерману Мирославу Миловановићу на издвојеном времену и труду.
Да подсетимо, породицу Трифуновић чине отац Милан, мајка Марина и њихово петоро малолетне деце: Николина (12), Крстивоје (9), Бојана (6), Ивана (4) и Милица (3). Отац и мајка су пријављени Центру за социјални рад због занемаривања деце, уз оптужбе да деца живе у нехигијенским условима. Комшије су устале у одбрану ове породице, тврдећи да нема разлога да се деца одузимају родитељима. Ова породица живи од Миланове плате коју добија радећи као домар у ваљевској школи и од дечијег додатка који примају за четворо деце.
Надамо се да ће ова породица и даље наставити да живи заједно и да ће се наћи још добрих људи који ће помоћи да ова породица живи у бољим условима.
