СЗС код Дањекових и Милутиновића
Протеклог викенда, 21. априла 2012. године, чланови и пријатељи организације Срби за Србе из Београда и Новог Сада, посетили су и помогли две породице које живе у Војводини. То су породице Дањек из Равног Села и породица Милутиновић из села Пивнице. Том приликом уручена им је помоћ у вредности од 20.000 дин. Након присуства на светој литургији, у цркви Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду, пријатељи и чланови организације Срби за Србе, кренули су ка Новом Саду. Наши чланови и пријатељи су нас већ чекали и заједно са њима крећемо ка Равном Селу.
Како се приближавамо кући, наилазимо на прави мали турнир у фудбалу, где весела дечица трчкарају за лоптом, смеју се и уживају у сунчаном времену. За породицу Дањек, овај пут смо обезбедили пакет основних животних намирница и хигијене у износу од 10.000 динара.
Домаћин Саша нас води до бокса у ком се налази супрасна крмача Белка, коју смо им обезбедили крајем прошле године, а од које се очекују ускоро принове. У разговору са њим сазнајемо да им је тренутно нејпотребније обезбедити прехрану за крмачу у виду неколико џакова кукуруза. Како поред Белке има још празних боксова, планирамо да у будуће помогнемо са куповином још једне супрасне крмаче.
Док се турнир у малом фудбалу на трави, диже на виши ниво, нашим личним укључивањем, поготово женског дела екипе, ни не примећујемо да нам је време пролетело. Поздрављамо се са породицом Дањек и пут настављамо ка селу Пивнице. На уласку у улицу где живи породица Милутиновић, дочекао нас је на бициклу мали Стефан и јурнуо испред нас како би обавестио своје укућане да стижемо. Као и у неколико претходних посета и овај пут смо Милутиновићима помогли куповином основних животних намирница и хигијене у износу од 10.000 динара. Ова посета је специфична и по томе што смо обезбедили полован рачунар, који ће деци пуно значити у предстојећем школовању.
Како смо прошло лето обезбедили голиће за мали фудбал, убрзо су се направиле екипе и утакмица је могла да почне. Виђене су праве мајсторије са лоптом, одлични потези, несебична игра, било је и оштријих стартова, фалила је само реализација, јер је голманима баш све полазило за ногом. После повезивања компјутера, у шали смо питали децу да изађу на кратко како би се сликали, ал су нас кроз осмех и неописиво задовољство замолили да се сликамо у кући поред њиховог рачунара. Овом приликом преносимо велико хвала од насмејане деце, нашем пријатељу који им је донирао свој рачунар.
Невероватан је осећај, када дођете из великих градова у нека забаченија села и видите децу којој је тако мало потребно да би била срећна, да један одиграни фудбал, или поклоњен рачунар могу тако много захвалности да донесу.
Желимо још једном да се захвалимо нашим донаторима и пријатељима, који су омогућили да се још једна акција успешно приведе крају.
