СЗС на насловној страни Политике

Шесточлана породица Мајор из Врбаса која је пре нешто више од четири месеца остала без икаквих услова за живот, после пожара који је до темеља уништио њен трошни дворишни стан са целокупним покућством – захваљујући акцији „Политике” – поново има свој кров над главом. Пре неки дан ова фамилија уселила се у кућу у оближњем Фекетићу, купљену од донаторских прилога наших читалаца из Србије и дијаспоре, као и уз помоћ Скупштине општине Врбас и бројних друштвених и политичких организација.

После написа у „Политици” о недаћи која је задесила Мајорове и о подвигу деветогодишње Маје, када је, у освит 11. фебруара, из пламене стихије избавила сестре, осмогодишњу Маријану и петогодишњу Надицу, и брата Андреја (3), чиме су избегнуте трагичне последице пожара, огласио се велики број племенитих људи са разних страна спремних да им притекну у помоћ. На адресу њиховог привременог уточишта пристигло је мноштво пакета са храном, одећом, обућом и дечијим играчкама, али и појединачних новчаних прилога, па је тако покренута широка акција солидарности. У међувремену, на посебном рачуну отвореном за помоћ овој породици нашло се више од пола милиона динара, што је било довољно за куповину приземне куће са повећим економским двориштем у Фекетићу, недалеко од Врбаса.

– Захвална сам, неизмерно, свим добрим људима који су нам помогли и, наравно, „Политици” без чијег великог ангажовања не бисмо могли ни да сањамо о новом и оваквом животном почетку. Сада деца имају своје собе и пространо двориште за игру, први пут имамо и купатило. Добили смо и сав потребан намештај, електрични штедњак, фрижидер, замрзивач, веш машину – каже Ана Мајор, посебно истичући помоћ и разумевање групе младих активиста ХО „Срби за Србе” из Београда, председника општине Врбас Жељка Лаиновића, као и народних посланика Милана Станимировића (ДС) и Игора Бечића (СНС).

Самохрана и незапослена мајка Ана живела је са своје петоро деце у великој оскудици, у мемљивом простору од двадесетак квадрата, без купатила, са седам хиљада динара социјалне помоћи месечно и скромне зараде од повременог надничења у пољопривреди. Сада, Мајорови, напокон, имају своје толико жељено домаћинство – у дворишту коке већ кљуцкају траву, набавили су и козу, а и баштенски простор је велики, па ће бити довољно кромпира, пасуља, лука, салате и разног свежег поврћа. Улогу домаћина и главе породице већ сасвим озбиљно преузима петнаестогодишњи Немања, ученик Средње техничке школе, вредан дечак, вичан разним пословима и мајсторлуцима, који увелико помаже мајци Ани у настојањима да свију топло и складно породично гнездо.

Петко Копривица