СЗС обезбедили краву на Мајевици
Другог дана посете Републици Српској представници хуманитарне организација Срби за Србе Душан Ђаковић и Добрина Кусмук су посјетили општину Лопаре . У Лопарама наш домаћин и водич био је господин Васлија Обреновић, човек великог срца и велики родољуб иако смо са Васлијем провели тек неколико сати било је довољно да постане део нас и део онога чиме се бавимо. Том приликом, а прије предвиђених посјета породицама, смо се упознали са начелником општине Лопаре др Радом Савићем. На том састанку нам је др. Радо представио проблеме које општина има у збрињавању социјално угрожених и на који начин те проблеме рјешавају. Пријатно нас је изненадио труд који Начелник улаже у прикупљању средстава да ријеши елементарне потребе поменутих породица као и његова жеља да нам олакша обилазак породица које смо издовијли за нашу акцију.
Захваљујући гостопримству и љубазности наших домаћина, иако први пут у Лопарама осећали смо се да као да смо међу дугогодишњим пријатељима, брзо смо нашли село Пељаве и породицу Ћетковић. Милорад се прије десет година оженио Геновевом, Румунком, са којом је добио четверо дјеце- Гину 9 година, Миодрага 8 година, Милијану 7 година и Мирка 1,5 година. 
Живе у недовршеној и неусловној кући која има само двије просторије. Милорад надничи и на тај начин покушава прехранити породицу. Геновева, јако вриједна и добра мајка са своје стране доприноси колико може. Дјеца су им лијепа, фино одгојена и мила. Добри су ђаци. 
Приликом наше посјете Мирко је спавао тако чврсто да га ни наши гласови нису успјели пробудити, док су остала дјеца радознало пратила наш обилазак. Установили смо тада да Геновева није легализовала свој боравак у нашој земљи а у међувремену јој је истекао пасош па смо јој обећали нашу подршку приликом прикупљања неопходне документације. У даљем разговору са њима смо покушали пронаћи најефикаснији начин помоћи са којом би Геновева и Милорад могли убудуће својој дјеци обезбједити неопходно и закључили да би им јако помогла куповина краве за коју имају добре услове и довољно земље. На тај начин не би морали куповати млијеко дјеци а пошто имају откупну станицу могли би остатак продати у истој и тако имати мјесечни приход. 
Пошто је Васлије око Нове године подијелио угроженим Мајевичана помоћ из Швајцарске и тако намирио и ову породицу, осим 100 КМ које смо оставили мајци да плати млијеко за два мјесеца, нисмо имали потребе куповати намирница јер су имали више него довољно. Сходно томе одлучили смо онда оставити нашем представнику Васлију новац који смо предвидјели за ову акцију. Тим новцем ће Василије купити краву и ако је добро пазари па новца остане евентуално ће купити још пилића које би Геновева гајила па утовљене продала и тако успјела ући у ланац производње пилића што би им обезбједило додатног новца. Као што смо се претходно договорили са Начелником имаћемо у виду да уз помоћ братских организација и општине Лопаре у некој скорој будућности довршимо започету кућу малим Ћетковићима и тако заокружимо све њихове потребе. 
Из Пељава испраћени малом Гином кренули смо у Бобедина брда код породице Теодоровић. Радислав, његов брат, супруга Јадранка и троје дјеце (Јовица ’97, Даница ’99 и Стојанка ’02) живе у нечему што бих ја прије назвала руина него кућа. Одрасли и најстарије дијете су особе са посебним потребама. Дјевојчице су спавале приликом наше посјете па смо упознали само брата Јовицу који не иде у школу али од ког смо сазнали ду су секе биле одлични ђаци прошле године а већ ове су прошле врло добрим. Др Савић је у овом случају успио анимирати село и скупити одређена средства да им се направи кућа. Надају се да ће овог љета Општина успјети довршити пројекат и сакупити довољно средстава да се скромни дом и доврши па да се дјеца преселе прије него им се оно у чему сада живе не сруши. 
Пошто су и Теодоровићи добили помоћ Мајевичана за Нову годину покушали смо и код њих пронаћи најбољи начин да макар мало тој дјеци уљепшамо тмурни живот. Радислав нам је рекао да воду носе сваки дан пола километра а пошто је Васлије приликом своје задње посјете тој дјецу, у коси дјевојчица видио вашке договорили смо да и овдје као и код прве породице потражимо помоћ братских организација и са Општином покушамо довести воду макар пред кућу малишанима. 
Имајући у виду да Радислав и његов брат могу обавити радове копања канала и да водоводне цијеви нису пуно скупе надамо се да то неће представљати велики проблем и да ћемо тако јако брзо ријешити једну од виталних потреба тој дјеци.
План нам је био да посјетимо још и тринаест чланова Тодоровића у селу Лабуцка али нам је речено да је то село јако далеко и да се не може прићи колима. Пошто је Василије и њима носио помоћ за Нову годину па тако подмирио неке хитне потребе те породице договорили смо се да ће их он посјетити касније и видјети да ли се тој породици може такође дугорочно нечим помоћи. Посјету Лопарама смо завршили ручком којим нас је Начелник почастио и гдје смо сабрали, упоредили утиске од тог дана и донијели коначне закључке. Са Лопарама смо се поздравили у нади да смо пронашли дугорочно рјешење тој дјеци и тако смањили број њих који живе на рубу егзистенције. Са књигом о Лопарама, даром Начелника, смо отпутовали размишљајући како изгледа ствари крећу напријед јер се све више људи на одговорним мјестима као што је др Радо Савић, почиње борити за своје мјештане.
Организација као што је наша, добрих људи који нам помажу и све више оваквих ентузијаста у нашим институцијама ће неминовно једног дана довести до тога да ниједно Српско дијете неће бити више гладно.
