СЗС помогли 4 породице
У уторак 21. јуна петочлана експедиција Хуманитарне организације Срби за Србе посетила је четири породице на подручју севера Србије и то Милутиновиће, Дањекове, Мајкиће и Дошен-Конц. Овог пута, помоћ коју смо обезбедили била је гардероба, постељина, обућа, играчке и слаткиши за децу, основне животне намернице у вредности од 20. 000 динара (брашно, уље, шећер…), као и упознавање са породицама и прављење одређеног плана могуће помоћи.
Прва породица коју смо обишли била је породица Дошен-Конц из Новог Сада где се боре за живот и преживљавају мајка Ивана и њених петоро деце – Кристијан (16), Ива (14), Александар (11), Виктор (7) и Весна (1). У упознавању са породицом долазимо до сазнања да су сва деца одлични ђаци и да су обдарени за музику, похађају музичку школу али велику кочницу у њиховом даљем напредовању су свакако финансије. Са скормним примањима од 20.000 динара од којих 10.000 хиљада иде на изнајмљивање стана овој породици се проблеми полако нижу један за другим. Почев од кревета, веш машине, фрижидера, преко дугова у банци,књига за децу, маркица за превоз… увиђамо да проблемима нема краја и да се они само продубљују. Немоћни и разочарани што никако у том тренутку нисмо могли да помогнемо поздрављамо се и настављамо пут даље, са сигурношћу да ћемо се вратити и покушати да им олакшамо колко толко већ тежак живот. Следећа породица коју смо обишли је породица Мајкић из Бачког Јарка коју чине: Отац Миливоје, мајка Биљана и деца Мирјана (18), Милица (15), Марина (14), Миљана(13) и Илија (10). У разговору са главом породице Миливојем били смо позитивно шокирани њиховом скромношћу. Са месечним приходима од 8.000 динара, око 40. 000 динара дуга за комуналије, скромно опремљеном кућом они су буквално и поред наше упорне жеље да им било како помогнемо одбијали, захваљивали се и причали како има људи којима је помоћ потребнија. Када смо већ постали досадни Миливоје је кроз шалу рекао да му доведемо два пута млађу жену и мало здравља ако имамо да му пошаљемо. Тотално шокирани настављамо пут даље.
Након краћег путовања стижемо до Равног Села и до породице Дањек коју смо већ у неколико наврата помагали. Овога пута нисмо имали другог избора него да их под хитно снадбемо са најосновнијим животним намерницама у вредности од 20.000 динара. Породица Дањек је без икаквих примања, отац Саша је незапослен али Богу хвала сада је лето па се с времена на време нађе по неки послић. Још увек смо остали на договору да заврше шталу коју су већ започели да граде, како би их после помогли са неколико животиња.
Улазимо у кола убрзо и стижемо у село Пивнице и породице Милутиновић коју смо такође у неколико наврата помагали. Њима смо донели 2 голића за мали фудбал, гардеробу, постељину, обућу, играчке и слаткише за децу. И овога пута смо одиграли сад већ традиционални фудбал у коме је наш тим поново био побеђен, овога пута са 5:3. Мора да се истакне да су за екипу СзС играле и две девојчице, две Јелене. Породицу Милутиновић смо неколико пута потпомогли са животињама (супрасне крмаче, козе, кокошке) и они су све то удвостучили, тростручили и ту мање више нема проблема. Међутим у соби у којој живе има сад већ мало више влаге, кревети су им дотрајали и пропали, недостатак ормара видан (ствари разбацане по соби јер немају где да стоје) тако да следећи вид помоћи би свакако морао ићи у том неком смеру.
Одлазимо у Београд испуњени, јер свим овим породицама и само наше присуство је било довољно. С вером у фудбал и боље сутра Матијашевић Младен
