СЗС помогли три породице у Шапцу

У уторак 24. августа посетили смо и помогли три српске породице на територији општине Шабац – Мишић, Глигорић и Црвенковић уз сарадњу са нашим пријатељима из Фонда Хумано Срце. Посебну захвалност дугујемо и КУД Никола Тесла из Уштера и Маји Јовановић који су уз помоћ представника наше организације из Швајцарске предали неколико великих торби са гардеробом, обућом и школским прибором. Сва роба је била одговарајућа за децу коју смо посетили и преносимо им и њихову и нашу захвалност! Поред робе која је стигла из Швајцарске, у овој акцији помоћи српским породицама купили смо комплет књига за други, пети и седми разред основне школе. Узели смо комплетан школски прибор за десеторо деце као и неколико десетина килограма хигијене и основних животних намирница. Све то смо набавили у вреднисти од 50 хиљада динара.

Иако смо у плану имали помоћ за две породице, Црвенковиће и Глигориће, на предлог госпође Ружице, председнице Фонда, посетили смо и уручили део помоћи у храни и хигијени породици Мишић у селу Мајур. Ову велику српску породицу чине родитељи Биљана и Драган као и њихове деца Бојана (20), Раде (17), Драгана (16), Мирјана (14), Михајло (11), Сара (8), Дарко (3) и најмлађа Валентина од само 18 месеци – кћерка најстарије Бојане. Такође, са њима живи и Драганова мајка. За Мишиће смо издвојили део обуће која је стигла из Швајцарске. Деца су била баш срећна кад су нас видели, а посебан је осећај видети колико се радују новим патикицама и оном најосновнијим стварима шампонима, супама из кесица и крем бананицама и осталим слатикишима и посластицама које до скоро нису били у прилици да имају на столу.

Иначе ова породица има нов кров над главом и значајно проширену кућу захваљујући Фонду Хумано Срце из Шапца.  До пре само неколико месеци ова једанесточлана породица живела је изолована на крају села у две просторије од 15 квадрата без основних услова за живот, тачније преживљавање. Ова ненандана посета нам је омогућила да упознамо још једну вишечлану србску породицу која у сред Србије, у близини чувених бојних поља српке војске, гладује и живи ивици пукок преживљавања. Апсолутно смо сигурни да се наши славни знани и незнани преци сигурно нису борили за ту и такву “слободу“ српских породица које ће због великог броја деце бити бачени на маргине српског друштва.

Након Мишића наставили смо нашу акцију посетом породице Глигорић из села Синошевић. Затекли смо их у послу пошто су радили на изградњи нове куће коју такође помаже Фонд из Шапца. Иначе кућа у којој тренутно живе је буквално у распаду и не делује безбедно ни за домаће животиње а камоли људе. Након доградње куће коначно ће имати и елементарне хигијенске просторије. Тужна прича ове породице није само у њиховом екстремном сиромаштву које се без проблема може упоредити са оним на Косову и Метохији.  Наиме, мајка је након неколико породичних драма заувек напустила петоро малолетне деце и удала се у другом селу. Отац Раденко и његова мајка некако успевају да исхране ову породицу и обезбеде да преживе следећи дан. И поред јако тешког стања у којем живе лепо су нас угостили, испричали се са нама а Милан (7) није престајао да нас испитује и дружи се са нама. За Глигориће смо обезбедили два пакета књига за други и седми разред као и комплетан школски прибор за све ђаке за годину дана. Уз то, испоручили смо их неколико килограма хигијене, конзервиране хране, и других животних потребштина.

На крају дана смо посетили и породицу Црвенковић из села Бељине. Њима смо као и претходној породици између осталог набавили и уџбенике за пети разред као комплетан школски прибор у виду свесака, оловки, бојица, темпера, блокова, као и хигијенски пакет и неколико килограма животних намирница које ће их сигурно обезбедити на неколико месеци. А деца ко деца, највише су се обрадовала кутијама слатикиша које  смо им донели. Породица броји девет чланова и  то родитеље Милана и Слађану и деца Милеса (16), Синиша (15), Маријана (14), Александар (10), Милица (8), Тамара (5) и Николина од само 6 месеци. Треба истаћи да је пут до њих је посебна прича. Кућа се налази на крају села и са још пар кућа је буквално одсечена од света. Са главног пута се пролази кроз цело села, а онда се узбрдо иде калдрмом још 10-ак минута па смо колима једва стигли. Деца су се јако обрадовала и изненадила кад смо стигли јер им се претходно нисмо најавили. Посебан утисак на нас је оставила њихова дружељубивост и колико су та деца лепа, симпатична и лепо васпитана. Породица има и неколико прасади и кокошака које ће им донети минималне потребе за храном. Фонд из Шапца се такође потрудио да помогне ову породицу са доградњом куће тако да ће већ од ове јесени Црвенковићи имати много пристојније услове за живот од ових неуслова које сад имају. После краћег дружења кренули смо пут назад пуни лепих утисака.У повратку смо обишли и споменик на Мишару посвећеном Карађорђу и Мишарским јунацима 1806-1906 посвећен стогодишњици Мишарске битке.

Сва роба коју су нам послали из КУД-а Никола Тесла ће ових дана бити распоређена породицама које смо обишли током ове акције посредством Фонда Хумано срце Шапца. Договорили смо се да исликају децу и породице кад им буду предавали робу тако да ћемо и те слике окачити на сајт.